Večeras sam bila deo jedne priče koja ima izuzetan potencijal i snagu širenja pozitivnih promena među mladim ljudima. Incitement Serbia je događaj koji delom podseća na ono za šta se zalaže TED, a to su ideje vredne širenja. Zanimljivog formata, ovaj događaj je uspeo da inspiriše i motiviše prisutne mlade ljude, da ih pokrene da komuniciraju i dođu do nekih zaključaka koja su to dobra pitanja i gde se kriju odgovori na njih. Kao što pretpostavljate tema večeri je bila „Dobra pitanja“.
Inspirisana pozitivnošću i nepresušnom radoznalošću ovih sjajnih mladih ljudi, za koje verujem da će jednog dana inicirati i realizovati mnogobrojne korisne promene, odlučila sam da deo onoga o čemu sam govorila na ovom dešavanju prenesem na blog.
Moja prva reakcija kada mi je sopštena tema o kojoj bih trebala da iznesem svoje mišljenje bilo je nemo: „Šta?!“ i neopisiva praznina. Prva misao koja je izronila bila je da od kad postoji civilizacija i od trenutka kad je čovek postao svestan svog postojanja tragamo za odgovorima na pitanja o shvatanju sveta koji nas okružuje. Isto bismo mogli primeniti i na pojedinačan ljudski život.
Photo by HUB Belgrade team
Čovek je po prirodi veoma radoznalo biće. Najbolji primer snage i potencijala radoznalosti možemo videti kod dece. U očima svakog deteta vidi se potreba da se povežu sa odraslima i da neumorno postavljaju pitanja kako bi došli do traženih odgovora. Njihov ljubopitljiv pogled traži odgovore na pitanja: „Šta očekuješ od mene?“, „Mogu li ti verovati?“, „Brineš li za mene?“… Deca pre polaska u školu pokazuju znatno veći stepen radoznalosti (naravno ne važi za sve, ništa se ne može generalizovati).Ispitujući i otkrivajući svet, dobijaju mogućnost da ga shvate i jednog dana promene. Posmatrajući i prateći razvoj pojedine dece nametnuo mi se zaključak da su ona deca koja su dobijala pažnju i podršku odraslih kasnije izrasla u zrelije osobe. Najbolji poklon koji odrasli mogu dati deci je prostor i vreme da im postavljaju pitanja. Deca imaju sijaset pitanja (najčešće je ono koje počinje rečju „Zašto?“) i jedno za drugim ponavljaju, dok ne dobiju odgovor koji mogu da razumeju.
Priča počinje da se menja kad dete uđe u mašineriju formalnog obrazovanja. Postavljanje dobrih pitanja je osnova učenja i razvoja svake osobe, ali ona postanu znatno ređa kako osoba napreduje u školovanju. Nekako se sve svede na prostu reprodukciju lekcija, bez podsticanja mašte i kreativnosti učenika/studenata. Ne zaboravimo da mašta nije isto što i kreativnost. Kreativnost podiže proces maštanja na znatno viši nivo. Formalno obrazovanje bi osobu trebalo da nauči da bude inventivna, da nauči da rešava probleme, kao i da postavlja smislena dobra pitanja. Često smo nemi svedoci toga da se ovo poslednje ne nauči tokom školovanja, dok se inventivnost i rešavanje problema možda i nauči.
Zaboravljamo da je nekada postaviti dobro pitanje mnogo bitnije od trenutnog pronalaženja odgovora. Dobro pitanje je svako pitanje koje vas tera na promenu, koje vas pred samim sobom ogoljeva i tera na suočavanje, odrastanje i razvoj. Proces je veoma bolan i to je ono zbog čega ljudi ne vole dobra pitanja, ne vole promene i obožavaju svoju iluzornu „zonu sigurnosti“.
Dobra pitanja su zasnovana na određenim vrednostima. Postavljena iniciraju pričanje smislenih i svrsishodnih priča, a rezultat tog procesa je nastanak određenih promena. Moć pravih i dobrih pitanja leži u tome da menjaju percepciju ljudi. Kad biste pitali nekog da poseti dešavanje koje se zove „Entering the known“ ili da poseti dešavanje „Entering the unknown“, šta mislite gde bi ljudi otišli? Definitivno na ovo drugo dešavanje. Nepoznato je oduvek bilo primamljivije, opasnije i neizvesnije. Inspiracija i akcija su inicirane dobrim pitanjima.
Svako od nas radi na nekoj promeni u svom životu, organizaciji, kompaniji, zajednici, svetu… U taj proces najčešće ulazimo zahvaljujući pravim pitanjima koja su postavljena na pravom mestu, u pravo vreme.
Pitanja nas kroz istoriju oblikuju i menjaju. Utiču na umetnost i nauku. Jedan od odličnih primera važnosti postavljanja dobrih pitanja je i Njutnov slučaj sa jabukom koja mu je pala na glavu. On se nije zapitao kako je ona pala, već zašto je pala. To je iniciralo njegova dalja promišljanja i istraživanja čiji rezultat prepoznajemo u Njutnovim zakonima. Adekvatna pitanja, na pravom mestu, u pravo vreme menjaju naše poimanje sveta.
Dobra pitanja utiču i na razvoj naše duhovnosti. Književnost nam nudi mnoga dobra pitanja, a jedno od njih o kojem se i dan danas pišu studije je Hamletovo čuveno pitanje: „Biti ili ne biti, pitanje je sad?“
Najteža su najjednostavnija pitanja. Suštinsko pitanje koje donosi promenu nije „Kako?“, već „Zašto?“. „Kako?“ je operativno pitanje. Ono daje uvid u korake koje treba preduzeti da bi se došlo do cilja (promene). „Zašto?“ je najbitnije pitanje koje sebi i drugima možete postaviti, jer otkriva motiv vašeg i tuđeg delanja. Dobra pitanja daju uvid u perspektivu. Zapitajte se na kraju svakog dana koliko vam je bitan loš događaj i zabrinutost sa kojom ste proveli dan. Ivo Andrić je nekada davno lepo rekao da tek kad ostanemo bez nekih stvari shvatimo da smo bez njih mogli.
Na kraju bih rekla da ne znate koliko ne znate, dok vam se ne postavi dobro pitanje. Ne postoji formula za definisanje dobrih pitanja. Njih ćete otkriti ako budete dovoljno drski da rizikujete, ako pokažete svoju ranjivost i izbegnete zamku arogantnosti. Zato, ostanite radoznali, napustite vašu zonu komfora i ne zaboravite da su dobro postavljena pitanja pola dobijene bitke. Prava pitanja nas teraju da donosimo teške odluke. Dokle god postoji nepoznato koje treba otkriti, imamo mogućnost da rastemo i razvijamo se.
*Vama koji volite da čitate dobre knjige preporučila bih dve koje vas mogu podstaći na postavljanje dobrih pitanja i traganja za adekvatnim odgovorima:
1. „Element“ – Dr. sc. Ken Robinson i Lou Aronica
2. „Sami zajedno“ – Šeri Terki
Mene je posebno vratilo u stvarnost ovo podsećanje “jer Njutna nije zanimalo kako je jabuka pala nego zašto” i na kraju deo da ne znamo koliko ne znamo dok nam se ne postavi dobro pitanje. A ovaj tekst je TO dobro pitanje. Hvala autoru! PS Bar da ova škrta ponuda našoj deci preraste u ponovnu ponudu kreativnog razmišljanja …uz borbu nas nešto malo starijih ..nadam se…