Festival koji je brendirao Ivanjicu i mnogim mladim snagama pružio priliku da se razvijaju, naročito u oblasti kulture i organizacije događaja. Organizovati kulturan događaj u Srbiji je pravi izazov, a naročito ako to rade mladi. Vera Jovanović je trenutno na poziciji koordinatora poznatog ivanjičkog festivala „Nušićijada“ i sa njom smo razgovarali o pojedinostima koje se tiču ovog tradicionalnog događaja, kao i njenog ovonedeljnog učešća na konferenciji ProEvents.
1. Ivanjičko kulturno blago, festival „Nušićijada“, uvršteno je u najbolje festivale Evrope. Možete li nam reći nešto više o samom festivalu i ovom zasluženom priznanju?
Nušićijada je u Ivanjici postojala kao sedmodnevni festival filmske komedije koji se održavao od 1968. do 1972. godine, a koji su koncipirali i organizovali predstavnici kulturne elite tadašnje Jugoslavije zajedno sa ivanjičkim kulturnim radnicima. Ova Nušićijada pamtila se po divnoj atmosferi, druženju sa umetnicima i kvalitetnim umetničkim sadržajima. Zamislite kakav je trag taj festival ostavio kada je naredne četiri decenije ne samo opstao u sećanjima Ivanjičana, već i podstakao osećaj dužnosti za njegovom obnovom, za koju je skolo 4.000 građana za mesec dana dalo svoj potpis.
Današnja Nušićijada je kolaž brojnih umetničkih formi koji je oživeo starovarošku atmosferu i zadržao brojne elemente starog festivala, poput glumca u ulozi Branislava Nušića koji tokom tri dana ovog našeg prazmika humora i veselja predsedava gradom, ukida boljke, razmirice, ali i fajront. Nova Nušićijada ima i scenu „Okruglo, pa na ćoše“ šćućurenu u samom centru grada, paradu građana kostimiranih u duhu kraja 19. i početka 20. veka, šaljivu utakmicu, itd. ali ima i sve elemente savremenog festivala: nekoliko scena na otvorenom i u zatvorenom prostoru koje primaju velika nacionalna i regionalna imena i institucije iz sveta muzike, pozorišta, književnosti, vizuelne i mnogih drugih umetnosti, ali i talente iz naše sredine poput mladih glumaca i muzičara. Ona je stvarana po meri svih uzrasta, s tim što se posebna pažnja posvećuje deci i mladima koji su za svoje edukativne programe i zabavne sadržaje 2013. dobili sopstvenu scenu na jednom ušuškanom varoškom trgu.
Sve ovo, združeno sa izuzetnim učešćem zajednice, globalnim profilom festivala, vizuelnim identitetom i produkcijom koju rađa iz godine u godinu, ali i konstantnim razvojem festivala i rastom broja posetilaca, dovelo je Nušićijadu na mapu evropskih festivala i donelo joj obeležje „EFFE-Evropa za festivale, festivali za Evropu“ za 2015. i 2016. godinu dodeljeno u okviru programa Evropske komisije koji sprovodi Evropska asocijacija festivala. Tako se Nušićijada našla rame uz rame za svetski priznatim festivalima, ali i onim malim, sličnijim njoj. Platforma evropskih festivala pomoći će manifestacijama starog kontinenta da razmenjuju dobre prakse, zajedno napreduju i neguju evropske vrednosti, ali će i ponuditi jedinstveno mesto za informisanje za sve ljubitelje festivala. Mi ćemo uskoro početi postavku svog profila na platformu, pa će informacije o Nušićijadi, osim na www.nusicijada.rs i društvenim mrežama, biti dostupne, a samim tim i vidljivije širom sveta, na www.effe.eu.
2. Na poziciji ste koordinatora festivala. Koliko zajednica i okruženje može profitirati (ne samo u finansijskom smislu) od jednog festivala koji organizuje grupa mladih i entuzijastičnih ljudi?
Zajednica ima ogromne koristi od festivala, prvenstveno u kulturološkom smislu, jer joj se u tri festivalska dana ponudi više kulturnih sadržaja nego tokom cele godine. Jako je važno što to nije kultura u vitrini, već kultura u kojoj često mogu direktno da učestvuju, u sadržajima poput performansa ili radionica.
Zajednica profitira jer čitave generacije mladih prolaze edukativni program i učestvuju u organizaciji Nušićijade, gradeći životne veštine, stičući iskustvo, razumevajući značaj timskog rada, i učeći da jednako cene profesionalizam dobrog glumca i dobrog majstora.
Festival je doprineo i izgradnji kapaciteta pojedinaca i institucija koji učestvuju u njegovoj organizaciji. Bolje sarađujemo, bolje se razumemo, bolje radimo. Tim nam je sve veći, a entuzijazam je doprineo visokoj profesionalizaciji u kojoj nikada ne fali ljubavi za sve što se radi.
Direktan finansijski profit imaju prvenstveno ugostiteljski objekti koji prate rastuću tendenciju broja gostiju, te nije potrebno reći kakav je efekat boravka preko 200.000 ljudi u Ivanjici tokom Nušićijade za 6 godina. Međutim, nama je jako važno da i drugi predstavnici privrede osećaju korist koja se još uvek može tretirati posrednom, ali je očigledna: delatnici iz najrazličitijih grana okupljaju svoje poslovne partnere baš tokom festivala koji je Ivanjicu brendirao kao mesto stila, dobre atmosfere i pozitivnog duha.
3. Ekspanzija razvoja event industrije nije zaobišla ni Srbiju. Koliko je timu ovog festivala teško da dopre do sponzora, kad imamo hiper produkciju festivala ne samo kod nas, nego i u regionu? Šta je to što Nušićijadu izdvaja od ostalih festivala?
Prikupljanje sredstava nikad nije lako, naročito ne u okolnostima prezasićenosti manifestacijama, ali i jednog opšteg siromaštva. Međutim, kako se Nušićijada profilisala kao jedna trajna vrednost koja nikada ne stagnira već stalno napreduje, i ovaj aspekt postaje nešto lakši.
U prvih par godina mi smo se uglavnom oslanjali na donatore iz ivanjičke privrede i podršku nacionalnog sektora za turizam, uz finansiranje naše opštine. Vremenom su izdvajanja iz opštinskog budžeta postala veća, stvoren je kapacitet za privlačenje sredstava iz evropskih malih grantova, ali smo počeli dobijati podršku velikih kompanija.
Većina naših donatora iz privrede pruža podršku Nušićijadi svake godine i taj kontinuitet nam je neizmerno važan jer govori o poverenju. Mi dajemo sve od sebe da i oni, kao i gosti gestivala, uvek budu zadovoljni i da se uvek vrate. I to tako zasada i biva.
Nušićijadu iz mase festivala izdvajaju koncept i kvalitet. Ona nije jedan u nizu istih festivala, već jedinstveni kolaž kulture i zabave, tradicionalnog i modernog, individualnog i kolektivnog. Pored ovoga, Nušićijada od Ivanjice pravi jednu veliku scenu gde se tribine odvijaju u kafanama, koncerti kamernih sastava u restoranskim baštama, a na jednoj od glavnih scena, pored namernih učesnika programa, mikrofon može uzjahati i bilo koji slučajni prolaznik. Kulturni razvitak koji ona nudi daje se u pitkoj formi, dovoljno zabavnoj da privuče desetine hiljada ljudi i bude interesantna sponzorima, a dovoljno dubokoj da svakom istinskom konzumentu pruži puni užitak.
Da zaključim-prikupljanje sredstava je posao koji se obavlja svakog dana, u koji se ulaže mnogo resursa, i u čiju svrhu rade prvenstveno jedinstveni festivalski koncept i kvalitet sadržaja, ali i transparentni procesi, i kvalitetni izveštaji, i primamljivi promo materijal, i direktna komunikacija. Nekada deluje iscrpljujuće i uzaludno, ali se, kada je sistematično, uvek isplati.
4. Govornica ste na predstojećoj ProEvents konferenciji. Da li biste podelili sa čitaocima o čemu ćete pričati na ovom događaju?
Pričaću o dostignućima Nušićijade i o njenoj organizaciji kroz model koji smo nazvali PROAKTIVNA zajednica. U prvom delu predstaviću koncept i model festivala, njegove ključne rezultate, osvojene nagrade, itd. a zatim prikazati kako smo do svega toga došli. Iako je jasno da je Nušićijada ovakva kakva jeste prvenstveno zahvaljujući posvećenom timu i dobroj organizaciji, ona je oličenje učešća zajednice koja preuzima odgovornost, koristi prilike, neguje aktivizam, vrednuje timski rad, podstiče dijalog sa i među institucijama, daje podstrek volonterizmu i omogućava obrazovanje (PROACTIVE Community – Community which Participates, takes Responsibility, uses Opportunities, nourishes Activism, values Team work, fosters dialogue with Institutions, stimulates Volunteerism and enables Education). Model koji mi primenjujemo pretočili smo u jedan priručnik koji svaka druga zajednica može koristiti kako bi, kroz jedan projekat, uključila svoje pripadnike. Priručnik se može naći na našem sajtu, a ja ću se na konferenciji potruditi ne samo da naše znanje što kvalitetnije podelim sa učesnicima konferencije, već i da od njenih učesnika što više naučim kako bih, zajedno sa svojim timom, Nušićijadu unapredila za jednu novu nijansu.
Ostavite odgovor