Kako prihvatiti i reagovati na kritiku?

Posted in Human Resources on May 10, 2014

Niko vas ne može naterati da se osećate inferiorno bez vašeg pristanka. – Eleanor Roosevelt

Image courtesy of stockimages
FreeDigitalPhotos.net

Kritika na poslu može uticati na svaki deo vašeg života. Može pojačati postojeći stres u radnom okruženju, dok vas zabrinutost i negativne misli neće napuštati ni van radnog mesta. Oni koji ne nauče da prevaziđu ovakve situacije mogu ugroziti sopstvenu karijeru.

Ne možete sprečiti druge da vas kritikuju, ali ono na šta možete uticati je vaš odnos prema kritici. Ljudi često kritiku shvataju kao lični napad ili poruku da se ne ceni ono što su uradili dobro. Međutim, nisu sve kritike loše. Konstruktivna kritika vam može biti odlična povratna informacija i smernica u daljem radu. Naučiti kako da odreagujete u situaciji kada vas kritikuju je nešto što vam može pomoći u svim sferama života, ne samo na poslu. Samo da razjasnimo to da se pod kritikom ne podrazumeva vređanje ličnosti osobe kojoj je upućena. Prava kritika je ona koja napada problem, a ne ličnost osobe.

Zadatak vašeg nadređenog je da često vrši evaluaciju vašeg rada, kako bi se procenila vaša produktivnost. Često se dešava da se procena loše uradi, jer je fokus usmeren isključivo na stvari koje nisu prošle dobro tj. koje zaposleni nije odradio kako treba. Činjenica je da situacija nikada nije crna ili bela, već je uvek u nijansama sive. Da biste kritiku na poslu prihvatili na najbolji mogući način, izvukli pouku i ostvarili najbolji mogući ishod imajte na umu sledeće činjenice:

Image courtesy of graur codrin
FreeDigitalPhotos.net

Budite tačni i precizni. U toku dijaloga i reakcije na nečiju kritiku držite se činjenica. Čuvajte se kritičara koji generalizuju i koriste nejasne izjave poput: “Ti nikad ništa ne uradiš na vreme!” Jasno vam je da osoba, u ovakvim slučajevima, ne napada problem već vas. Dobro razmislite zašto tako postupa, šta je u pozadini takvog ponašanja. Vaš zadatak je da sebi postavite pitanja u čemu kasnite, šta niste odradili, ima li vaše krivice u celoj priči, koje su posledice i šta se može popraviti. Raspravljajte samo o činjenicama, razmišljajući šta druga strana pokušava da vam poruči kako biste odreagovali na najbolji mogući način. Naučite da komunicirate na asertivan način.

Aktivno slušajte. Kad kolega ili nadređeni želi nešto negativno da vam saopšti nemojte zanemariti njegov komentar, čak i kada nemate lepo mišljenje o toj osobi. Saslušajte šta ima da vam kaže. Ne prekidajte je u izlaganju i ne donosite zaključke prerano. Parafrazirajte ono što ste čuli i održite kontakt očima u toku komunikacije. Takvim postupanjem pokazujete da vam je stalo da dođete do rešenja.

Postavljajte pitanja. Ne kaže bez razloga kineska poslovica da je put do pakla popločan dobrim namerama. Kritika se vrlo lako i često može pogrešno protumačiti. Postavljajte dodatna pitanja tokom razgovora u cilju sprečavanja većih nesporazuma.

Budite objektivni. Ako vas svaka kritika navodi da zauzimate defanzivan stav, diskusija će biti sve samo ne konstruktivna. Korišćenje priznanja za ono što je dobro odrađeno, kao uvod u ono što će vam biti rečeno ili što ćete reći, ima višestruku korist:

• čini da osećate da diskusija ima poentu,

• ukazuje da je cilj konstruktivna rasprava zarad dolaženja do optimalnog rešenja,

• stavlja do znanja da želite da razmotrite sve aspekte situacije i postupite na najbolji mogući način,

• daje vam trenutak da promislite i usmerite diskusiju u pravcu postizanja rešenja…

Samo par adekvatnih reči je sve što je potrebno da kritika bude shvaćena i prihvaćena na pravi način. Ako vaše izlaganje na kritiku započnete sa “Da,…” sagovorniku dajete moć i zvučaćete ispravno, čak i kad vaša namera bude da umanjite značaj problema.

Image courtesy of imagerymajestic
FreeDigitalPhotos.net

Suočite se sa postojećom situacijom. Šta uraditi nakon što vam je upućena kritika? Možda ćete morati da objašnjavate zašto je došlo do teškoće u realizaciji zadatka. Ovo su sugestije kako da se postavite u datoj situaciji:

1. Uklonite “problem”. Ako je moguće, objasnite da ono što se činilo kao greška, poteškoća ili prepreka ustvari to nije. Ne zaboravite da se u izlaganju služite ISKLJUČIVO činjenicama!

2. Umanjite poteškoću. Možda ćete morati da priznate da je poteškoća u realizaciji bilo, ali objasnite zašto su one manjeg značaja. (Naravno, navedeno zavisi od problema i situacije. Nemojte ozbiljne probleme i greške pokušavati da rešavate na ovakav način.)

3. Pretvorite problem u šansu. Ponekad postojeći problem može biti vaša šansa. Možda kašnjenje nije bilo u planu, ali se sa realizacijom zadatka sačekalo zbog toga što bi u suprotnom nastupio pravi problem i krizna situacija.

4. Složite se sa tim da ste pogrešili. Kad se nađete u situaciji da vas kritikuju za nešto za šta ste nesporno odgovorni, onda je najbolje da se složite sa rečenim. Ne pokušavajte da tvrdite da je crno belo. Bespotrebno ćete napraviti sebi pakao na radnom mestu i rizikovaćete da saradnici i nadređeni izgube poverenje u vas.