Da biste napredovali u poslu, učenju ili bilo čemu što vam preokupira vreme, morate posedovati adekvatan mentalni sklop i uživati u tome što radite. Prema rečima istraživačice Heidi Grant Halvorson, postoje dva mentalna sklopa koja nam se nameću, a to su:
– „budi dobar“ i
– „budi bolji“.
Sigurno ste se zapitali u čemu je razlika između ta dva kad zvuče slično? Možda zvuče slično, ali nisu ni malo slični. Prvi se najčešće nameće u društvu i obrazovnom sistemu, kao što je naš. Nije dobar jer vas koči i ne omogućava vam potpunu realizaciju talenata i potencijala koje posedujete. Mnogi nisu ni svesni da poseduju ovakav mentalni sklop, a čega nisi svestan, to ne možeš ni da promeniš, zar ne?
„Budi dobar“ način razmišljanja je zaslužan za našu nesposobnost da se adekvatno borimo sa stresom i za nemogućnost da budemo dovoljno uspešni. Šta zapravo podrazumeva ovakav mentalni sklop? Podrazumeva da osoba sebi postavi cilj tako da želi da pokaže svetu da je dobra, uspešna, sposobna… Bili uspešni ili ne sa ovakvim načinom razmišljanja uvek ćete težiti da konstantno DOKAZUJETE sebi i drugima da vredite, da ste dobri, kreativni, pametni…
Šta se dešava kada razmišljamo na ovakav način, a nešto krene naopako? U takvim situacijama počinjemo da sumnjamo u svoje sposobnosti i najčešće se javljaju misli poput onih da možda ipak nismo toliko pametni, kreativni, uspešni koliko smo mislili da jesmo. Najbolja ilustracija rečenog je kada čujete da neko kaže da na primer nije stvoren za matematiku ili za neku vrstu sporta. Kada se pojave ovakve misli postavite sebi pitanje koliko ste vremena datoj materiji posvetili i da li ste odustali posle prvog ili drugog neuspeha. Ljudi su dobri u nečemu zato što tome posvećuju vreme i razvijaju se u tim oblastima, razvijaju svoje veštine i unapređuju svoja znanja. Niko se pametan nije rodio, već je to postao tokom procesa koji se zove UČENJE. Ključno pitanje je zašto je mentlni sklop „budi dobar“ neadekvatan? Zato što će vas konstantno terati da se poredite sa okolinom, umesto da težite da se poredite sa samim sobom i da sebe danas prevaziđete u odnosu na ono što ste bili juče. Nije dobar zato što vas čini ranjivim, jer čim nešto ne krene kako ste planirali polako će se urušiti vaše samopouzdanje, a u dužem periodu se može pojaviti osećaj bespomoćnosti, depresija, anksiozni poremećaj… Da li vam se dešava da kada se osećate bespomoćno, da sednete na kauč i jedete slatko ili čips, ne radite ništa, ne preduzimate ništa da rešite postojeći problem, jer mislite da ne možete? U takvim situacijama se obavezno zapitajte zašto odlažete akciju i da li je vaš mentalni sklop u „budi dobar“ modu.
Mentalni sklop „budi bolji“ je alternativa prethodno navedenom, a podrazumeva da se umesto na dokazivanje fokusirate na POBOLJŠANJE potencijala i talenata koje posedujete. Ako se suzdržite od toga da stalno dokazujete vašu kreativnost, sposobnost… i počnete da razmišljate kako biste mogli da poboljšate svoju kreativnost i razvijete svoje talente, shvatićete da su se promenom ugla posmatranja vaši ciljevi prekomponovali. Umesto da se pitate da li ste u nečemu bolji od drugih, zapitajte se da li ste bolji od sebe, da li ste sebe prevazišli i šta ste naučili, kako možete sebi pomoći da budete bolji u onome što radite. Ovakav mentalni sklop je bolji, jer razvija interesovanje za ono čime se bavite kao i osećaj zadovoljstva, podstiče vašu kreativnost na pravi način, omogućava joj da se ispolji. Takođe, omogućava vam da se udubite u tematiku interesovanja, za razliku od prethodnog načina razmišljanja gde vas je podsvesno mučilo to da li ćete biti bolji od drugih ili ne. Kod ovakvog načina razmišljanja kada stvari krenu kako ne treba, nećete sumnjati u svoje sposobnosti, nego će vaša reakcija biti takva da ćete razmišljati šta biste mogli da uradite kako biste rešili postojeću situaciju ili problem u kojem ste se našli. Teraćete sebe da pokušate ponovo, da se više trudite, da pronađete adekvatnu strategiju i rešenje.
„Budi bolji“ mentalni sklop vam je neophodan:
– ako tek počinjete da učite, spremate ispite,
– ako vodite tim (naročito prilikom žongliranja sa obavezama kada vodite više projekata, da date vašim članovima tima adekvatan fidbek, da sve što imate da kažete kažete na asertivan način),
– ako ste odlučili da promenite posao ili pravac u karijeri (ovakav način razmišljanja vam može pomoći da lakše prevaziđete rizične situacije u kojima ćete se naći, da učite i pronađete zadovoljstvo u radu na novom poslu)…
Kako preći sa moda razmišljanja „budi dobar“ na „budi bolji“?
Transfer nije lak i može da potraje. Prvo morate preformulisati definisanje ciljeve i u svom rečniku uključiti reči poput: progres, razvoj, poboljšanje, rast, postati… Način komuniciranja sa samim sobom je od presudnog značaja. Konstruktivna kritika i pohvale moraju biti fokusirane na proces, odnosno situaciju, ne na osobu.
Primer 1. – Umesto: „Želim da budem odličan u izlaganju svojih ideja“, definišite cilj ovako: „Želim da naučim kako da budem odličan u izlaganju svojih ideja“. Prva konstatacija ukazuje na konačno stanje ili produkt, dok druga ukazuje na proces.
Primer 2. – Umesto: „Želim da rukovodim svojim timom na produktivan način“, definišite cilj ovako: „Želim da poboljšam (usavršim) svoje menadžerske veštine“.
Ako mislite da nemate mogućnost, da ne možete da priuštite sebi da se fokusirate na to da umesto dobrih budete bolji, nauka je tu da vas demantuje da ne možete da ne priuštite tu mogućnost sebi i drugima.
Ostavite odgovor