Razvoj nauke i tehnologije, kao i sve brže promene tržišta, uslovile su povećano interesovanje marketinških stručnjaka za oblast neuromarketinga. Priču o ovoj krajnje zanimljivoj temi bićete u prilici da čujete na Fastivalu integrisanih komunikacija – Kaktus, koji će se održati krajem oktobra u Beogradu, a izlagaće je dr Nikolaos Dimitriadis, nagrađivani međunarodni komunikacijski stručnjak, predavač i konsultant. Dr Nikolaos je već više od decenije aktivan na polju primene neurološke i bihejvioralne nauke u oblasti marketinga, komunikacija i liderstva.
1. Ljudi su se do sada mahom ponašali kao „Homo economicus“, ali prema vašoj teoriji ovakav koncept je pogrešan. Osnovni pristup posmatranju stvari bi trebao biti „The Brain Centric Approach“. Možete li nam pojasniti to gledište?
Ako želimo da stvorimo bolje društvo i okruženje kako za građane, tako i za biznis, moramo pod hitno da promenimo model komuniciranja. Ispran nam je mozak ustaljenim načinom vaspitanja, školovanja, odnosom vlasti i korporativnih sistema prema nama i više se ne osećamo ljudima… već homo ekonomikusima. Kada nekome kažete: „Nemoj biti emotivan!“, „Nemoj biti iracionalan!“, „Ignoriši intuiciju!“, „Pazi na sebe, ne na druge!“ i „Empatija te čini slabim!“, vi zapravo upadate u zamku homo ekonomikus mentaliteta koji je nenaučan, dogmatski, surov i zaslužan za većinu mana i grešaka u našem životu. S druge strane, „The Brain Centric“ pristup je zasnovan na najnovijim saznanjima različitih nauka. On se tačnije odnosi na stvaranje smislenijeg ponašanja i povezivanja ljudi kroz spoznaju i dublju povezanost sa sopstvenim mozgom. Razvojem tehnoloških mogućnosti dobili smo priliku da bolje razumemo način funkcionisanja mozga i steknemo uvid u to šta se dešava u njemu kada donosimo odluku o nečemu i kada se ponašamo na određen način. Ono što vidimo je jednostavno neverovatno: empatija, saradnja i dinamička interaktivnost su ono što nas zapravo čini ljudima! Egocentričan, ograničen, nefleksibilan i ultra racionalan pristup homo ekonomikusu je danas u potpunosti naučno prevaziđen.
2. Neuromarketing je odličan alat u razumevanju potrošača. Da li se i koliko primenjuje u Srbiji? Gde je granica između etike i zloupotrebe ove metode?
Već skoro čitavu deceniju sam pasionirani zastupnik prihvatanja i usvajanja „brain-friendly“ pristupa marketingu na tržištu Srbije i regije. Mnogo novca, energije i vremena se gubi na suvoparne marketinške poruke koje se obraćaju samo onima koji ih kreiraju! Ako sagledamo marketing kao bihejvioralnu disciplinu, onda bi ponašanje potrošača trebalo da bude krajnja mera celokupnih marketinških aktivnosti. Stoga, marketari bi trebali da usvoje neuromarketinške metode koje im mogu pomoći više od bilo koje druge metode da dekodiraju i naslute ponašanje potrošača. Na ovim prostorima tržište je počelo pozitivno da reaguje na primenu neuromarketinčkih metoda i prihvatanje „brain-centric“ pristupa marketingu… i zbog toga se osećam veoma srećno i ponosno! Kada govorimo o inovativnim pristupima marketingu na regionalnom tržištu, u narednim godinama bićemo svedoci neverovatnih promena. Što se etike tiče, kao i u svim ostalim sferama biznisa, postoji etički kod koji bismo trebali da sledimo. Sagledavajući veću sliku celokupne priče o neuromarketingu možemo doći do zaključka da nam on može pomoći da kreiramo bolje proizvode i poruke potrošačima, smanjujući gubitke i troškove svima koji učestvuju u to procesu. Ovo je mnogo etičniji pristup od onog koji trenutno imamo na tržištu.
3. Ekspanzija AI (Artificial Intelligence) je obeležila prošlu i ovu godinu. Kako će se njeno prisustvo odraziti na poslovnu sferu, treba li da se radujemo novinama koje će nam njeno prisustvo doneti ili imamo razloga za zabrinutost?
Veštačka inteligencija (AI) je u nauci i industriji opsesija već mnogo decenija sa manjim uspesima, blago rečeno, da se do nje dođe. Gorući problem priče o veštačkoj inteligenciji je taj što se pokušava ponovno stvaranje tj. kopiranje veoma specifičnih mentalnih funkcija bez uključivanja načina funkcionisanja mozga kao celine. Obično se to kopiranje odnosi isključivo na izvršne delove spoznaje, logiku, analizu i sekvencijalno razmišljanje. Nažalost, što se više pokušava sa kopiranjem načina donošenja odluka homo ekonomikusa pomoću veštačke inteligencije to će ona više podbacivati u tome da liči na stvarne ljude. Pravi napredak na ovom polju videćemo samo onda kada veštačka inteligencija dostigne nivo da postane emocionalna, intuitivna i sposobna da stvara veze. Za sada, mašine će nastaviti da napreduju u baratanju numeričkim podacima, a ljudi će nastaviti da obezbeđuju empatiju neophodnu za efektivno tumačenje tih podataka.
Ostavite odgovor