U čemu je tajna uspešnih timova? Šta karakteriše jedan uspešan tim i zašto su pojedini uspešni, a drugi nisu? Na internetu možete pronaći obilje materijala na ovu temu, ali mi se nekako čini da mnoga pitanja i dalje ostaju bez pravih odgovora. Duži period vremena mi ova tema preokupira misli i zato sam odlučila da napišem tekst u kojem ću izneti neka svoja razmišljanja i gledišta.
Gledajući jedan od nastupa Elona Muska pažnju mi je privukla njegova definicija uspeha koja se odnosi na to da je neuspeh jedna od privremenih opcija uspeha, odnosno ako niste u svom radu doživljavali neuspehe niste dovoljno inovativni i nećete stići do krajnjeg odredišta koje se zove uspeh. Kod nas se u većini timova promašaj doživljava kao opozit uspeha, ali on to nije. Neuspeh je samo jedna od stepenica koja vodi ka uspehu. Zlatni krug razvoja oduvek je glasio: promašaj – učenje – promašaj – učenje – uspeh. Prva i najbitnija stvar koja uspešan tim razlikuje od drugih je njegov odnos prema promašajima i neuspehu. Jedan od saveta kako možete učiti iz neuspeha je da minimum jedanput nedeljno sa svojim timom praktikujete “Fail Wall” (zid izlepljen stikerima na kojima su ispisane situacije koje su dovele do neuspeha; o svakom postojećem slučaju čitav tim diskutuje i uči kako se promašaj ne bi ponovio). Još jedno zanimljivo viđenje i odnos prema neuspehu i njegovom značaju da se uspe možete pronaći u govoru autora romana “Kradljivica knjiga” Markus Zusak, koji je održan na ovogodišnjoj TEDxSydney konferenciji.
Uspešni timovi se ne rasplinjavaju. Fokusirani su na par najbitnijih stvari i to rade savršeno. Prema rečima Stiva Džobsa važno je odlučiti šta želite da radite, ali je podjednako bitno odlučiti šta NE ŽELITE da radite.
Da bi vaš tim bio uspešan važno je znati o čemu i kako razmišlja. Komunkacija je ključni faktor, jer bez adekvatne komunikacije nema dobre interakcije. Srećan i zadovoljan član tima je preduslov za uspeh samog tima. O tome je Shawn Achor govorio na TEDxBloomington događaju. Kad se osećate srećnim, vaš mozak ima specifičan modul funkcionisanja, bolje se osećate, kreativniji ste, bolje uviđete potencijalne prilike/šanse… Najbolji timovi to shvataju i kreiraju pozitivno okruženje. Pozitivnu klimu kreiraju pozitivni odnosi između članova tima.
Odlika dobrih timova je da su inovativni, strpljivi i kupce/korisnike stavljaju na prvo mesto. Mnoge kompanije možete čuti da ponavljaju kako su im kupci na prvom mestu bla, bla, bla… Poenta nije u tome da se o tome samo priča, već u činjenici da pogledate koliko vremena dnevno posvećujete vašim kupcima (pogledajte kalendar vaših aktivnosti i videćete koji su vaši realni prioriteti). Ako provodite 80% svog radnog vremena u interakciji sa vašim kupcima/korisnicima, onda oni jesu vaš prioritet. U suprotnom lažete sami sebe.
Koliko autonomije u radu imaju članovi vašeg tima. U Srbiji stalno susrećem “one man show” način funkcionisanja timova. Kontrol frikova i mikromenadžmenta ima gde god da se okrenete. Nije ni čudo što se većina timova raspadne. Da se to ne bi desilo i vašem timu ne zaboravite da je izvesna autonomija u radu najbolji motivator kreativnih ljudi. Ovakva vrsta motivacije daje znatno bolji efekat od motivacije novcem i dobrim okruženjem. Dati autonomiju članovima tima ne podrazumeva da imaju na voljno da rade šta požele. Treba im omogućiti da sami urede svoj radni prostor, da sami odaberu način rada koji im najviše odgovara i koji ih čini najproduktivnijima.
Uspešni timovi shvataju da u poljima svoje ekspertize moraju biti među najboljima, ako ne i najbolji. Celoživotno obrazovanje i učenje, kao i svakodnevno treniranje su imperativ za ovakve timove. Ne možete biti uspešni ako vaš tim ne čine stručnjaci, od kojih bi svaki mogao biti lider u polju svoje ekspertize.
Adekvatna organizaciona kultura je jedan od temelja dobrih timova i kompanija. Da li je organizaciona kultura kojom komunicirate sa zaposlenima jasna svima? Ili ste zaposlenima nejasni, tako da vaše timove čine ljudi koji se osećaju sluđeno. Ako želite da vaši timovi budu na nivou zadatka, zapitajte se koje su to vrednosti koje zastupa vaša kompanija/organizacija/tim. Možda će vam zvučati smešno, ali okružite vašu radnu sredinu ispisanim citatima o vrednostima koje zastupate.
Pojedine kompanije imaju priručnike koje dele svojim zaposlenima, a koji sadrže načela/principe organizacione kulture. (Ako imate mogućnost svake godine u svom timu kreirajte “Knjigu o kulturi”, koja će sadržati pravila ponašanja i principe koje svi članovi tima treba da poštuju. Veća je šansa da će se svi pridržavati pravila u čijem su kreiranju učestvovali.) Ne zaboravite da ako ste lider tima, vi prvi morate živeti ono što organizaciona kultura propisuje.
Da bi jedan tim bio uspešan neophodno je da ima mogućnost merenja rezultata svog rada. Tako se uvek može imati uvid u to gde se trenutno nalazi i u kojem pravcu želi da ide. Bez merenja rezultata nema ni svesti, ni uvida u napredak i uspešnost. Adekvatna evaluacija i konstruktivan fidbek su ono što je potrebno svakom timu koji želi da bude uspešan.
Kada birate članove tima gledajte da to bude visokostručni kadar. U toku selekcije novih članova postavite u komisiji osobu koja je najbolja u oblasti za koju regrutujete novi kadar. Takođe, obratite pažnju da li osoba koju primate u tim ima problema sa egom (ego manijaci su poslednja stvar koja vam treba u timu; opasni su ne samo po tim, već i čitavu organizaciju). Ljudima koji imaju “superstar” stav i ponašanje nije mesto u vašem timu, ako težite produktivnosti i uspehu. U tom slučaju, najbolji ljudi za vaš tim su oni koji imaju “superheroes” stav i ponašanje.
Ostavite odgovor