Srž uspešne konferencije, osim dobro uigranog organizacionog tima, dragocenih posetilaca i programa, čine dobro pripremljeni govornici. Za tri nedelje u Budvi će se održati 3. Spark.me konferencija koja će ugostiti posetioce i govornike iz regiona i sveta. Što se tiče ovogodišnjeg izbora govornika, blago je reći da sam impresionirana izborom. Jedan od mojih favorita je profesor Pankaj Ghamawat (Pankaž Gemavat), koji je 2012. godine bio govornik na TED Global konferenciji. Ne znam o čemu će govoriti na Spark.me konferenciji, ali bih se osvrnula na jednu od tema koja je u fokusu ovog svetskog mislioca i stručnjaka, a to je pojam globalizacije.
Postoje dva najčešća viđenja i shvatanja pojma globalizacije: da je ona tu i da svet predstavlja jedno „globalno selo“ (shvatanje koje je popularizovao Tom Friedman), odnosno da je uslovila da svetom dominiraju korporacije (Naomi Klein). Ghemawat se ne slaže ni sa jednim od ova dva stanovišta. U svojoj knjizi „World 3.0: Global Prosperity and How to Achieve It“ istražuje pravo lice globalizacije i ukazuje na činjenicu da svet ne čini jedno ogromno tržište, već mnoštvo manjih, međusobno povezanih entiteta sa različitim stepenom otvorenosti jednih prema drugima. Jedno od stanovišta koje zastupa je da su i najotvorenije ekonomije sveta relativno zatvorene i da mi u najboljem slučaju živimo u polu-globalizovanom svetu. Takođe, on pobija i pretpostavku da globalizacija dovodi do homogenizacije i kreiranja jedinstvene globalne ekonomije. Na osnovu istraživanja koje je sproveo, korišćenjem različitih merenja i indikatora, došao je do zaključka da narodi nisu toliko povezani kao što se misli, da postoje regionalne razlike i da su one veoma bitne.
Autori koji trend globalizacije opisuju kao apokaliptičan (kao cunami koji će nas sve uništiti, ako već nije) precenjuju situaciju, a mogli bismo reći i da su uopšteno skloni precenjivanju ove pojave. Profesor Ghemawat je u svom TED govoru definisao novu frazu – globalonija, koja ukazuje na razliku između realnih statističkih podataka i onoga što ljudi zaista misle na datu temu. Zapitao se i zbog čega su ljudi podložni globaloniji, da bi došao do zaključka da postoje tri faktora koja utiču na ovu pojavu: oskudnost dostupnih relevantnih podataka o ovoj oblasti, pritisak vršnjaka i „tehno-transovi“ (globalonija utiče na ponašanje, shvatanja ljudi i usvajanje mišljenja kao što dugotrajno slušanje tehno muzike utiče na menjanje moždanih talasa).
Oskudnost relevantnih podataka i amaterizacija nauke su problemi koji ne zahvataju samo ovu tematiku kojom se bavi Ghemawat. Da li ste se ikada zapitali koliko su zapravo tačni podaci o nekoj pojavi kojima nas svakodnevno bombarduju i koliko ste podložni sagledavanju pojava samo na osnovu sopstvenog iskustva i koliko je ono realno? To što ste možda okruženi super ljudima, pa formirate mišljenje da su ljudi dobri nužno ne oslikava realno stanje stvari. Stav, koji većina zastupa, o tome kako će brz razvoj tehnologije nadjačati sve kulturne, političke i geografske razlike nije u potpunosti tačna. Dokaz leži u sledećim činjenicama. Znatan procent populacije koristi Internet. Koliko vas čita strane novine i portale i koliko često, u odnosu na domaće? Statistika pokazuje da je to svega 1% – 2% ljudi. Čak ni Fejsbuk ne može da prevaziđe mnoge prepreke, a rekli bismo da povezuje ljude u globalu i omogućava lakše sklapanje prijateljstava. Koliki procent ljudi je među vašim prijateljima na Fejsbuku koji ne žive u državi u kojoj vi živite? Pretpostavke su da je to maksimalno 10% – 15%, pod uslovom da niste od onih koji bi nasumično dodavali nepoznate ljude iz svih krajeva sveta.
TEDGlobal 2012 – June 25 – 29, 2012, Edinburgh, Scotland. Photo: James Duncan Davidson
Postoji još jedan zanimljiv primer istraživanja na osnovu kojeg se može pojasniti i shvatiti globalonija. U Francuskoj je sprovedeno istraživanje gde su lokalno stanovništvo pitali za mišljenje o tome koliki je procent imigrantskog stanovništva u Francuskoj. U proseku su dati odgovori da četvrtinu stanovništva čine imigranti, dok su realni statistički podaci ukazivali da je to svega 8% populacije.
Ne znam da li je globalonija o kojoj govori Pankaj Ghemawat samo bezopasan način primoravanja ljudi da se osveste i obrate više pažnje na suštinske probleme globalizacije ili ne, ali znam da ću dobiti priliku da čujem ovog svetskog menadžment gurua krajem maja na Spark.me konferenciji o čemu ću i pisati. Do tada, ako vas zanima tematika globalizacije pogledajte TED govor profesora Ghemawata, dok na njegovom blogu možete pročitati zanimljive tekstove o tome kako je svet danas manje globalizovan nego pre svetske ekonomske krize i da globalizacija nema neki značajan uticaj u rešavanju pitanja životne sredine.
Ostavite odgovor