Tokom jučerašnjeg dana otvorena je još jedna sezona u kompjuterskom kampu za decu. Ove godine se obeležava šest godina postojanja Komp Kampa. Tim povodom imala sam priliku da razgovaram sa idejnim tvorcem cele priče o kompjuterskom kampu, Teodorom Sandel Konjevićem. Zanimalo me je da čujem šta on, kao tinejdžer, ima da kaže o kampu tj. kako kamp deluje iz njegovog ugla posmatranja.
1. Da li bi mogao ukratko da se predstaviš čitateljima?
Zovem se Teodor Sandel-Konjević i obožavam kompjutere. 🙂 Imam 16 godina. Otkad znam za sebe slobodno vreme volim da provedem za tastaturom. Ranije sam samo igrao igrice, a kasnije sam počeo da ih programiram i dizajniram… Pored kompjutera jako volim da sviram gitaru i vozim rolere po keju. Idem u gimnaziju “J.J. Zmaj”, bilingvalno odeljenje. Ne mogu bez slatkiša i moram priznati da jako volim sladoled (omiljeni ukus mi je šumsko voće). 😀
2. Pored engleskog jezika voliš i programiranje. Koja je to oblast koja ti se najviše dopada? Gde si naučio da dizajniraš igrice?
Nakon dosta odigranih igrica jednom sam sebi postavio pitanje kako se zapravo prave igrice. Tada nisam imao od koga, niti odakle da naučim šta je to programiranje. Nakon što je kamp osnovan, počeo sam više da istražujem oblast programiranja i dizajna. U kampu me je zapravo sve to inspirisalo da se usavršavam, naročito kad sam video koliko je zabavno praviti igrice. Bilo mi je veoma zanimljivo da mogu sam da kreiram nešto što uobičajeno samo igram i da se divim svom radu i napretku. Tada sam dosta i crtao, tako da su igrice bile super način da iskoristim karikature koje sam žvrljao po papiru i skenirao.
3. Ti si jedan od predavača Komp Kampa? Koji su to izazovi sa kojima si se suočio do sada?
Nakon par godina provedenih u kampu, dovoljno sam se uhodao da sam mogao da pomažem drugim predavačima kao asistent. Kako je vreme prolazilo, tako su mi davali sve veće odgovornosti i kako sam postajao stariji, sve manje su me zvali “asistent” a više “predavač”. Što se tiče izazova, nemam neki poseban izazov da navedem. Kamp je za mene jedna pozitivna i lepa avantura, koja mi je omogućila da razvijem svoje predavačke sposobnosti, kao što sam obogatio svoje znanje.
4. U kampu je sigurno bilo dosta lepih dešavanja i uspomena koje pamtiš. Koja ti je najdraža?
Što se uspomena tiče najviše volim da se setim divnih večeri koje smo provodili svi zajedno, sedeći ispod krošnji drveća i pričajući priče. Pamtim i kad sam skupio hrabrost da skočim sa skakaonice na bazenu, kad sam pevao pred svima na Kampoviziji, našem talent šou programu. Nakon 5 godina sva zasebna sećanja se stope u jedno neverovatno sećanje lepo provedenog vremena i dobrih drugova.
5. Koliko ti učešće u kampu pomaže u ličnom i budućem profesionalnom razvoju?
Primetio sam da me je predavački rad dosta oslobodilo od treme koju sam imao pred javni nastup. Pored toga sam naravno naučio veliki broj softvera i caka na računaru, koje će mi biti od neprocenjivog značaja u budućnosti. Naučio sam mnogo praktičnih stvari (npr. kako pričati strašne priče), a volim da verujem i da me je jutarnja gimnastika koju sam praktikovao u kampu svakog jutra malo i očvrsnula. 🙂
6. Bio si jedan od govornika na TEDx-u. Možeš li nam reći nešto više o tome?
Za TED-u sam čuo od mame, koja je njegov veliki fan. Odlučio sam da se pridružim prevodilačkom timu u našoj zemlji i počeo volonterski da radim kao prevodilac TED i TEDx govora na srpski, odnosno engleski. Na prošlogodišnjem nezaboravnom TEDxYouth@ISB događaju u Beogradu imao sam čast da budem jedan od govornika. Dobio sam priliku da pričam o kampu, kako je nastao i u šta će se jednog dana razviti. TED me je oduvek privlačio svojim raznovrsnim idejama i raznovrsim govornicima. Predložio sam da od ove godine u kampu umesto crtanih ili dugometražnih filmova, za večernji bioskop organizujemo i gledanje TED i TEDx govora i da nakon toga svi diskutujemo o temi na koju se govor odnosi.
Fotografije uzete odobrenjem Komp Kampa.
Tekst je originalno objavljen na prethodnoj adresi bloga PRototip.
Ostavite odgovor