Poslednjeg vikenda maja u Bečićima je održana četvrta Spark.me konferencija, posvećena temama u oblasti digitalnog marketinga, startapa i biznisa. Jedna od ovogodišnjih govornica bila je i Annie Machon, nekadašnja operativka MI5, koja je govorila o privatnosti na internetu i zašto je važno boriti se za nju.
Svoje izlaganje je započela osvrtom na starije generacije i njihovo shvatanje interneta u odnosu na mlađe, od načina kako komuniciraju, do svakodnevnog funkcionisanja u eri interneta. Mlađe generacije ne znaju kako je izgledao svet pre pojave PC-a, interneta i mobilnih telefona. Oni svoj život ne bi mogli da zamisle bez interneta. Ako svakodnevni život ne možemo zamisliti bez interneta, ko će kontrolisati tu komunikaciju i interakciju na internetu, odnosno ko će kontrolisati pristup informacijama korisnika interneta. Vlade, obaveštajne službe mnogih zemalja i korporacije pretenduju na pravo kontrole.
Govoreći o svojoj karijeri u MI5, osvrnula se na period poslednje decenije 20. veka, koji se u etičkom smislu smatra najkritičnijim od osnivanja ove službe. Terorizam i 11. septembar su u biti promenili pojedina pravila igre. Internet i pristupačnost informacijama izneli su na površinu mnoge događaje koje je obaveštajna služba želela da sakrije, a jedan od njih je umešanost u pokušaj ubistva Gadafija. Zajedno sa svojim kolegom Dejvidom, odlučila je da skrene pažnju javnosti na pojedine događaje koje je služba pokušavala da zataška. Postali su uzbunjivači. Ova odluka ih je primorala da napuste zemlju i naredne dve godine su živeli u egzilu u Parizu. Izručeni su Engleskoj i suđeno im je zbog otkrivanja informacija o zločinima koje su počinili operativci obaveštajne službe. Na ličnom primeru su mogli da osete kako funkcioniše državna moć i moć obaveštajne službe. Poznato je da je moć obaveštajne službe tolika da može da manipuliše medijima, od plasiranja dezinformacija do kreiranja situacija i događaja u kojima se kreira iskrivljena slika u javnosti. Nije istina da političari imaju sve informacije o radu službe. Oni znaju samo ono što obaveštajci žele da oni znaju.
Annie je tokom suđenja shvatila koliko je važna privatnost na internetu. Tokom perioda egzila znala je da ih lako mogu pronaći i kontrolisati njihovo kretanje i akcije, od presretanja njihove online komunikacije, preko prisluškivanja, do video monitoringa njihovog kretanja. Tek kada se nađeš u situaciji da ne možeš ni na koga da se osloniš i da nikome ne možeš verovati, čak ni najbližima, shvatiš kolika je moć kontrole i pristupa informacijama na internetu. Ko kontroliše informacije i internet, kontroliše društvo.
Aktivisti su, bez obzira za koji legitimni cilj se borili, najugroženiji. Ono što danas radimo i o čemu govorimo je možda legalno, ali već sutra se pravila igre mogu promeniti i taj cilj za koji se borimo može postati pretnja po državu. Ono što jedanput dospe na Internet, ostaje zauvek tamo. Sve informacije o vama, vašim aktivnostima i izjavama ostaju uskladištene na netu i dostupne da ih službe jednog dana iskoriste protiv vas u bilo kom pogledu. Kad o tome promislimo ne možemo, a da se ne zapitamo o svakom koraku koji želimo da preduzmemo da li ćemo ga preduzeti, naročito kad znamo da nas sutra to može koštati slobode.
Društvene mreže su odličan način da službe dođu do informacija o osobama. One im omogućavaju veliku uštedu vremena i resursa. Mladi nisu svesni opasnosti koje donosi online svet. Ne razmišljaju o privatnosti svojih podataka, mnogi je i ne žele. Programi poput Velikog brata kreiraju generacije kojima je normalno da nemaju privatnost i kojima ta situacija ne smeta.
Živimo u dobu kada je moć samo prividno u rukama državnih struktura. Realna moć je u rukama korporacija, jer njihovi zahtevi utiču na sadržaje kreiranih zakona. Najbolji primeri su samo prividne borbe protiv piraterije na internetu, jer se pod tim izgovorom često dešava da službe krše zakone kako bi uklonili određene sadržaje ili lišili slobode pojedine osobe.
Ako se ne borimo za privatnost, izgubićemo je. Izgubićemo demokratsko uređenje društva. Svaki građanin bi trebao da se zalaže za maksimalnu zaštitu svoje privatnosti i da se bori protiv nadzora na internetu, da nam ono o čemu je pisao Orvel u svom delu „1984“ ne postane slika realnosti.
Ostavite odgovor