Proteklu nedelju je obeležio popriličan broj zanimljivih dešavanja, ali bih iz tog obilja izdvojila dva događaja koja su meni privukla pažnju. Prvi se održao početkom prošle nedelje u hotelu Metropol, a reč je o krajnje dinamičnoj konferenciji Digital 2015. Drugi je obeležio kraj radne nedelje i održan je u Domu omladine Beograda, a reč je o lokalnoj 99U konferenciji.
Konferencija Digital 2015 je ove godine, kao i prethodne, ispunila očekivanja. Program je sadržao pet panel diskusija i sedam prezentacija studija slučaja. Shodno svojim interesovanjima izdvojila bih i osvrnula se na poslednja tri panela.
Treći panel „Čiji je naš kontent: Zaštita autorskih prava u digitalnom dobu“ bio je posvećen diskusiji o trenutnom stanju i mogućnostima zaštite autorskih prava, naročito na internetu. Učesnici ovog panela bili su: Antonio Beus (predsednik Asocijacije za zaštitu audio-vizuelnih dela Bosne i Hercegovine), Dragan Jovanović (Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za visokotehnološki kriminal, MUP Republike Srbije), Meri Al-Jumaily (Ragional Distribution Manager Fox International Channel), Nevenka Novaković (v.d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije), Žarko Ptiček (IT pravnik), Vladan Joler (Share Fondation), Igor Onič (osnivač distributerskih kuća Cinefest i Filmstar).
Kod nas, prema rečima Nevenke Novaković aktivnosti Zavoda su zasnovane na primeni sedam zakona i na međunarodnoj saradnji u procesu dokazivanja i ostvarivanja autorskih prava. Napredak tehnologije je u znatnoj meri uticao na način dokazivanja i ostvarivanja autorskih prava, a potrebno je voditi računa da li primat dajemo dostupnosti dela nekog autora (korišćenjem savremenih tehnologija) ili samom pravu autora. Ako damo primat dostupnosti dela, onda možemo ugroziti pravo autora na naknadu, a samim tim i njegovo autorsko pravo.
Dragan Jovanović se u svom izlaganju osvrnuo na krivičnopravni aspekt narušavanja autorskih prava. Kod nas postoji samo jedna jedinica MUP-a koja se bavi krivičnim delima protiv intelektualne svojine, odnosno aspektom ovog problema na internetu. Posebno odeljenja suda koje bavilo ovom problematikom, nakon sistematizacije sudstva, više ne postoji, što nije dobro. Internet i visokotehnološki kriminal su višestruko povezani, a to se najbolje može ilustrovati primerom piraterije gde je došlo do napuštanja korišćenja CD/DVD diskova za ilegalno distribuiranje sadržaja i prešlo na njihovo skladištenje u klaudu ili na serverima u zemljama koje nisu toliko dostupne organima gonjenja.
Vladan Joler je na kraju svog izlaganja zaključio da su u celoj priči oko ilegalnog distribuiranja sadržaja, naročito u filmskoj i muzičkoj industriji, na gubitku posrednici, a ne autori i publika.
Četvrti panel „Fly me to the Moon : Advertajzing, marketing i PR komunikacije – model 3.0“ bio je namenjan preseku trenutnog stanja u pmenutim industrijama komunikacije. Učesnici ovog panela bili su: Danijela Popović Jurić (Red Communication), Ejub Kučuk (Mita Group), Jasmina Stojanov (Nova PR), Nevena Kurtović (direktorka Fusion Communication), Olivera Perković (McCann Group) i Vesna Ćeranić ( Executive Group).
Moderatorka panela, Marina Kosanović, otvorila je diskusiju konstatacijom da je ovo period kada se većina marketinških budžeta finišira, a nikad do sada nismo to radili u optimističnijem trenutku kadaje MMF korigovao prognozu negativnog rasta i prognozirao da se očekuje rast BDP-a za 0,5%, kada su prosečne plate 46.000,00 dinara, nezaposlenost pala ispod 19%, odnosno kada su tako dobri makroekonomski pokazatelji… Imamo li, zaista, razloga za realnu radost, naročito u sferi komunikacija?
Na ovu konstataciju-pitanje se nadovezala Olivera Perković, koja je konstatovala da celokupni presek stanja stvari za nas je bitan kako bismo procenili kako će se ono odraziti na našeg klijenta, u smislu da li će imati investicije ili ne. Kad pričamo o nekom advertajzing budžetu, pričamo o nekom predviđenom rastu od 1% do 3%, u narednoj godini. Međutim, suština te priče je u tome kako će se sredstva tog budžeta trošiti. Trebalo bi izbegavati fatalna predviđanja: „TV je mrtav“ ili „Print je mrtav“ i ne zaboraviti da multichannel kampanje nisu multipliciranje istog sadržaja putem različitih kanala.
Ejub Kučuk se osvrnuo na presek trenutnog stanje advertajzing/marketinške/PR struke u BiH i rekao da se u poslednjih godinu dana sve okrenulo na gore. No, tržište je opstalo i pored kompromitovanih medija i istraživanja. Ranije je deviza bila: „Ko preživi, pričaće“, a danas je u BiH priča onaj ko je preživeo. U Bosni je najduže čitano štivo dužine Fejsbuk statusa (najčešće pozitivnih motivacionih statusa i citata poznati ličnosti, mahom pisaca), sve je postalo površno i ljudi beže od teških tema. Činjenica je da počinjemo da izbegavamo medije, naročito tradicionalne. Potrošače danas mahom ganjamo porukama, tamo gde ih možemo uganjati. No, marketing i PR se mahom baziraju na kreiranju pozitivnog sentimenta. To je veliki izazov osmisliti i realizovati u digitalnom svetu. Naša tržišta su „mršava“, nismo mi Njujork ili Istanbul gde se vrte milioni. Analogni kupac i dalje razmišlja analogno, 75% odluka o kupovini se donosi na licu mesta. Zapravo, informacija se danas dobija digitalnim putem, a sve ostalo je isto kao i ranije.
Prema rečima Jasmine Stojanov veliki klijenti koji ozbiljno pristupaju tržištu uvek rade ozbiljna istraživanja, a primer su političke partije koje ih rade pred izbore. Prema njenom iskustvu politički PR je najozbiljniji u ovom delu. Manji klijenti se najčešće oslanjaju na osećaj, door-to-door odnos i iskustvo.
Danijela Popović Jurić je istakla da je prelomna godina za industriju komunikacija bila 2008. Nakon što su mnoge PR agencije nestale sa scene, oni koji su opstali shvatili su da je jedini put opstanka da se bude kreativniji, da se na dovitljiv način nađemo u medijima i da se marketingom bavimo na društveno odgovoran način. Kriza je uslovila da za manje para radimo više, ali i da se više trudimo i da ulažemo u znanje.
Peti panel „Medijski skener regiona“ je izazvao najveće reakcije publike, kako zbog žustre rasprave učesnika, tako i zbog dobrog moderiranja Jovane Gligorijević. Učesnici ovog panela su bili: Manja Grčić (Antena Group), Ivona Talevska (zamenica glavnog urednika Sitel TV, Skoplje), Željko Ivanović (Vijesti, Podgorica), Elvir Švrakić (Hayat TV, Sarajevo), Željko Mitrović (Pink International), Mirjana Hrga ( Al Jazeera Balkan) i Ivan Lovraček (RTL, Zagreb).
Na pitanje moderatorke da li kod nas u regionu postoje mediji koji mogu reči da koriste kao municiju, pozivajuće se na primer uloge BBC-a u periodu pre invazije na Irak, svoje mišljenje je dala Maja Grčić, koja smatra da mediji mogu da koriste reči kao municiju i da šalju poruku koja nije objektivno stanje stvari, a iza takvog vida izveštavanja najčešće stoje ekonomski motivi.
U diskusiju se nakon Maje uključio i Željko Mitrović konstatacijom da je film „Sutra ne umire nikad“ bio impresivan kada se pojavio pre 18 godina, kada su mediji imali koncentrisanu moć. Pojava IP-a je obesmislila zemaljske televizije i za desetak godina televizija kakvu poznajemo danas će biti muzejski primer. Disperzija je ogromna, svako može da gleda i radi šta hoće. Pink je komercijalna medijska kuća i teži kupovini i prodaji ljudske pažnje. Svako ima profil u skladu sa ciljnom grupom kojoj se obraća.
Željko Ivanović je imao drugačije viđenje ove problematike i složio se da su tehnološke inovacije i brojni kanali sjajni, ali ako nemaju kredibilitet, onda nemaju stvarnu moć. Prema njegovom mišljenju na Balkanu se još uvek živi u stilu korišćenja medija u iste svrhe kako se to radilo tokom poslednje decenije prošlog veka. Kredibilitet se ne meri gledanjem zvezde rijalitija kako spava, već gledanjem autora koji je kreativan i koji stvara i ako taj procent prelazi 60% imate kredibilitet.
Bilo je kranje zanimljivo gledati sukob dve različite doktrine i gledišta, Željka Mitrovića i Željka Ivanovića. U svakom slučaju ovo je jedan od panela čije gledanje ne bi trebalo propustiti. 🙂
Ostavite odgovor