Gejmifikacija – kako aktivirati učesnike na događaju

Posted in Event Management on February 5, 2017

“Bez pravog angažovanja kupca i najbolje strategije su osuđene na propast…“ – Zichermann & Linder

Gejmifikacija je jedan od popularnih termina koji se veoma često koristi u različitim oblastima i različitim industrijama. Termin je nastao još davne 2002. godine (Nick Pelling ga je prvi upotrebio na svom sajtu), ali je u široku upotrebu ušao tek 2010. godine. Koliko je ovo ozbiljna i brzorastuća industrija pokazuje činjenica da je u 2013. godini prihod od ove industrije iznosio 421 milion dolara, a predviđanja su da će do 2018. taj prihod iznositi 5,5 milijardi dolara. Kada govorimo o industriji organizacije događaja može se reći da gejmifikacija predstavlja jednu od svetlih tački sa ozbiljnom perspektivom i mogućnošću menjanja ove industrije. Njena vrednost leži u tome da utiče na povećanje i poboljšanje angažovanja posetilaca, osnažuje lojalnost posetilaca brendu i podstiče ih na određene aktivnosti.

Pre priče o primeni gejmifikacije u event industriji i načinima kako se posetioci mogu podstaći na aktivnije učešće, važno je definisati šta jeste i šta nije gejmifikacija, jer postoje brojne zablude u shvatanju ovog pojma.

Brojne definicije ove pojave povezuje činjenica da gejmifikacija podrazumeva korišćenje elemenata, dizajna, dinamike, mehanike video igara i igračkog načina razmišljanja s ciljem podsticanja grupe ljudi na aktivnost zarad ostvarivanja određenog zadatka izvan konteksta video igara.

Mehaniku igre čine akcija, ponašanje i kontrolni mehanizmi koji se koriste zarad kreiranja aktivnosti unutar igre. To su osobine koje čine igru izazovnom, zabavnom, stvaraju određenu emociju koju gejm dizajneri žele da izazovu. Mehanika igre podrazumeva:

• izazove,

• poklone/nagrade,

• tabele sa nivoima

• poene/bodove…

Dinamiku igre čine snažni razlozi, podsticaji i motivišuća priroda iskustva. To su razlozi koji nas navode da igramo igru. Ona podrazumeva:

• postignuća,

• altruizam,

• konkurencija,

• samoizražavanje,

• status…

Gejmifikacija integriše ključne koncepte relevantnih oblasti poput psihologije ponašanja, ponašanja potrošača, komjuniti menadžmenta, programa ostvarivanja i očuvanja lojalnosti kupaca… Kada se koristi u konferencijskom ili kontekstu nekog drugog tipa događaja, podrazumeva integraciju mehanike i dinamike igara sa iskustvom koje posetioci stiču na događaju zarad podsticanja većeg učešća i angažovanja istih. Cilj organizatora događaja je da motivišu prisutne da se uključe i interaguju u različitim aktivnostima, da se povežu sa ostalim učesnicima, da podele svoje impresije i iskustvo sa prijateljima…

Veoma važno je istaći da se ovaj pojam često pogrešno zamenjuje pojmovima video igara i simulacije.

GEJMIFIKACIJA ≠ VIDEO IGRA / SIMULACIJA

Video igra je samostalna, u smislu da ima svoje elemente i zakonitosti funkcionisanja. Ima svoj početak, tok i kraj (storyline). Gejmifikacija koristi samo pojedine elemente zarad postizanja cilja, aktiviranja određenih grupa ljudi da urade nešto što je izvan tog konteksta video igara. Simulacija predstavlja realistično okruženje kontrolisanog rizika gde ljudi vežbaju određeno ponašanje ili stiču iskustvo koje će kasnije uticati na njihove odluke (npr. simulacija letenja sadrži elemente igre, ali je fokus na realističnom iskustvu).

Gejmifikacija podrazumeva korišćenje vidljivih motivišućih nagrada zarad inspirisanja na željenu akciju. Ovoj pojavi smo izloženi od školskih dana (od svih oblasti gde je zastupljena najbolje je razvijena u oblasti obrazovanja), a prisutna je vojnoj industriji, avijaciji, fitnes industriji, marketingu…

Kao što je prethodno navedeno gejmifikacija predstavlja ultra popularan koncept sadašnjice koji otvara brojna pitanja za diskusiju. Jedno od njih je šta želite da postignete tj. ostvarite primenom gejmifikacije na događaju. Želećete da ostvarite brojne zadatke, ali suština se može svesti na dve stvari – zabavu i angažovanje publike. Težićete da stvorite nešto što će posetiocima doneti mnogo zabave i što će ih približiti vašem događaju da požele da dođu i na naredni. Brojni su načini kako to možete izvesti, počevši od trivijalnih igara i kvizova, igara pogađanja… Izazov leži u tome da to što osmislite mora dati optimalno angažovanje posetilaca. Važno je pružiti im nešto jedinstveno, nešto što će im dati osećaj da ima veze sa vašim brendom.

Pored zabave i kreiranja jedinstvenog iskustva vaše aktivnosti moraju biti usmerene i na samu aktivnost posetilaca. Dolaskom na vaš događaj želeće da dobiju informacije koje će im koristiti kasnije, ali to ne znači da treba da osmislite ogromne sesije sa blokovima korisnih informacija koje će iskusiti pasivnim slušanjem ili čitanjem. Zato je važno da osmislite događaj tako da kreirani materijal i način njegovog prezentovanja ostavi utisak. Ovo je jedan od najjačih razloga zašto je gejmifikacija podrazumeva nešto više od puke zabave. Shvatićete koliko njena primena može biti značajna posmatrajući konferencije koje posećujete i po čemu se razlikuju napredni događaji od onih koji su na aparatima za održavanje života. Očigledan znak da vam je budućnost događaja ugrožena je kada je znatan deo publike u „TV modu“, odnosno kada samo sede, bez želje za učešćem. To ukazuje da su samo fizički prisutni, a mentalno na „to do“ listi za posle događaja. Ako u takvim situacijama nešto ne preduzmete računajte da ste te posetioce izgubili (ne)povratno, jer neće ostvariti ciljeve zbog kojih su se pojavili na događaju, a vaš događaj će im ostati u sećanju kao dosadan i uznemirujući.

Antidot ovakvoj situaciji je gejmifikacija događaja. Ona će omogućiti kreiranje bogatijeg iskustva i efikasnije provedeno vreme na događaju. Njenom primenom možete postići sledeće rezultate: aktivirati posetioce, relaksirati atmosferu na događaju, povezati učesnike, povećati samopouzdanje posetilaca, olakšati komunikaciju, aktivirati osećaj zajedništva, stvoriti visoko kvalitetno iskustvo i izazvati željeni „WOW“ efekat…

Da bi se gejmifikacija jasnije shvatila u nastavku je 5 konkretnih primera njene primene na različitim tipovima događaja:

1. Privucite više posetilaca za vaš štand interaktivnom igrom, a tokom igranja te igre posetioci se mogu upoznati sa proizvodima i uslugama koje nudite,

2. Testirajte različitim interaktivnim kvizovima znanje vaših učesnika nakon prezentacije, radionice ili treninga i najbolje nagradite,

3. Učvrstite veze među zaposlenima tokom timbildinga (suočite tim sa izazovnom misterijom ili složenom slagalicom, podelite ih u timove i tim koji prvi reši problem je pobednički i zaslužuje nagradu),

4. Povećajte angažovanost posetilaca na konferenciji (Ko je najbolji u networkingu? Ko je posetio najveći broj info sesija? Ko je posetio najviše štandova? Onaj ko prikupi najveći broj bedževa i poena j epobednik i javno ga nagraditi.),

5. Kreirajte buzz na društvenim mrežama…

Igre i gejmifikacija nisu samo za gikove. Čovek je društveno biće i većina ljudi voli i igra igre s ciljem socijalizacije (negde oko 80% njih, dok 20% igra isključivo zarad pobeđivanja). Drugim rečima pravilno primenjenom gejmifikacijom imamo pristup emocijama posetilaca koje bi trebali da usmerimo ka postizanju obostrano korisnog cilja, a to je da organizatori ostvare planirani ROI, a učesnici da dobiju znanje, nove poslovne kontakte i „wow“ iskustvo na događaju.

Ako ste primenjivali gejmifikaciju na vašem događaju, kakva su vam iskustva? Šta je od primenjenog dalo očekivane rezultate, a šta nije funkcionisalo?