Lovefest kao pozitivan primer organizovanja festivala u Srbiji

Posted in Intervju on February 22, 2014

Zoran Stanojević, direktor regionalnog festivala Lovefest, za PRototip govori o nastanku i razvoju ovog festivala, njegovim specifičnostima i inovacijama, sa osvrtom na ključne elemente uspeha njegovog tima i savetima za sve mlade ljude koji bi želeli da rade u oblasti organizovanja događaja.

1. Kako ste došli na ideju da organizujete Lovefest i zašto ste odabrali Vrnjačku Banju za mesto održavanja ovog festivala? Po čemu se Lovefest razlikuje od drugih muzičkih festivala u Srbiji?

Glavni razlog zbog kojeg smo odlučili da napravimo Lovefest bio je nedostatak zabavnog programa i uopšte kulturnih platformi koje bi okupile mlade ljude u centralnoj Srbiji.

Lovefest promoviše muziku, umetnost i urbanu kulturu mladih u Srbiji. Festival je nastao 2007. godine, a od gradske žurke održane tog leta za samo godinu dana prerastao je u muzički, a danas najveći omladinski festival u centralnoj Srbiji. Od 2012. godine festival je proširen na devet novih zona čiji je cilj da motivišu i podrže umetnost i kulturu mladih, kao i omladinski aktivizam u centralnoj Srbiji i tako smo postali najveća kulturna platforma u ovom delu naše zemlje.

Vrnjačka Banja je mnogima od nas rodni grad, a sa druge strane želeli smo da pokažemo da ona zaista može da bude kraljica srpskog, a ne samo banjskog turizma i da u nju možemo da dovedemo posetioce sa svih strana sveta. Svih ovih godina vodimo se jednostavnom politikom – učini nešto za mlade u Srbiji i decentralizuj kulturu.

Mislim da je to ujedno i odgovor na vaše drugo pitanje po čemu smo posebni. Imamo jedinstven koncept, jedini smo veliki omladinski festival u centralnom delu Srbije i šire, osim zabave cilj nam je da promovišemo mlade umetnike i na taj način ih motivišemo da neguju svoj talenat, na šta smo veoma ponosni. Lovefest se do 2013. godine održavao na čuvenoj banjskoj letnjoj pozornici, pa je lokacija samo još jedna od posebnosti festivala ljubavi.

2. Lovefest je postao najveći muzički festival u centralnoj Srbiji. Od 2012. godine festival je proširen na još devet novih zona kroz koje se promovišu mladi umetnici i društveni aktivizam u centralnoj Srbiji. Možete li nam reći nešto više o tome?

Tako je. Od 2012. godine Lovefest nije samo muzički već i festival posvećen promociji mladih umetnika. Prošlogodišnji Lovefest bio je održan u okviru 10 zona na 11 lokacija u centru Vrnjačke Banje i time smo nastavili projekat razvoja omladinskog aktivizma. Svi posetioci imali su priliku da pogledaju filmove u bioskopu na otvorenom, da posete izložbu fotografija na Photo zoni, ali i da se edukuju u okviru Workshop i Eko radionica.

Najmlađi posetioci festivala igrali su se i uživali sa vršnjacima na Kids zoni u okviru koje su bile organizovane kreativne likovne i dramske radionice za mališane, dok su za sve sportiste na raspolaganju su bili Street Basket i Extreme zone.

Na festivalu je održana i prva “Kancelarijada” koja je okupila više od 150 mladih lidera iz isto toliko opština Srbije. Veoma posećena i ispraćena bila je i akcija borbe protiv govora mržnje na Internetu, koja je organizovana u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta.

3. Kakvi su planovi za ovogodišnji festival i kakve inovacije možemo očekivati?

Lovefest 2014 je za sve nas u organizaciji veliki projekat i veliki korak napred. Naime, ove godine festival će promeniti svoju prvobitnu lokaciju i omogućiće da u njemu, od 7. do 9. avgusta, uživa tri puta više ljudi nego prethodnih godina.

To je ujedno i veliki izazov za celokupnu organizaciju, ali uvereni smo da će upravo ova godina dokazati da Lovefest nije samo najveći u centralnom delu Srbije već i šire.

4. Kao direktor i jedan od začetnika Lovefest-a susretali ste se sa brojnim izazovima. Organizacija događaja je veoma stresno zanimanje. Koji izazov je na vas ostavio najveći trag i kako ste ga prevazišli?

Najveći izazov je ostati realan izmedju ličnih želja i stvarnosti u kojoj se nalazimo. Prema mom mišljenju, to je najveći izazov za svakog event menadžera i ukoliko uspe da ga prevaziđe na dobrom je putu da bude uspešan. Svaka godina, svaki novi festival predstavlja najveći izazov za mene i to je valjda ta pokretačka energija koja mi ne dozvoljava da odrađujem posao već da ga shvatim i uradim maksimalno odgovorno.

5. Vaš festival ima jasnu organizacionu strukturu. Pored članova organizacionog tima angažujete i volontere. Kako celokupan tim funkcioniše?

Sa povećanjem kapaciteta festivala došlo je i do proširenja našeg tima. Osim toga, jasna organizaciona struktura podrazumevala je standardizaciju poslovanja našeg udruženja. To znači da svako u organizaciji zna ko je za šta u kom trenutku odgovoran i bez šuma u komunikaciji može nekome da predoči određenu ideju ili lakše i brže dođe do rešenja. Ono što smatram veoma važnim, jeste da se naš tim veoma dobro poznaje i da svakodnevno komunicira. To je veoma bitno, jer jedino tako svi imamo jasnu viziju Lovefesta i iste ciljeve kada je reč o njegovom razvoju bilo da se radi o kreativnom timu, web developerima ili meni, kao direktoru festivala.

Veoma nam je drago da te ciljeve prepoznaju i ljudi koji nisu svakodnevno sa nama. To su mladi volonteri, koji, kao i mi, promovišu Lovefest filozofiju, šire glas o festivalu i ujedno pomažu da organizacija svake godine bude savršena. Do sada je kroz naše udruženje prošlo na stotine entuzijasta i svaki od njih je ostavio neki lični pečat na festival.

6. Koliko se pažnje poklanja sektoru bezbednosti i proceni rizika prilikom organizovanja muzičkih festivala u Srbiji?

Mislim da se generalno malo poklanja pažnje ovom segmentu i po meni bi država trebalo da se aktivno uključi u regulisanje tog dela event menadžmenta. Ne bih voleo da se desi nešto, pa da država krene u regulisanje. Mi posvećujemo veliku pažnju bezbednosti i do sada smo odlično procenjivali rizik.

7. Šta biste poručili mladima koji su odabrali Event Management za svoju profesiju? Šta je najbitnije da znaju i čemu se mogu nadati?

Pre svega, želeo bih da im kažem da je to jedna od najlepših profesija. Ona im daje mogućnost da u isto vreme svoj posao vide i kao biznis i kao umetnost. Druga veoma važna stvar je da je svaki radni dan prilika da saznate nešto novo i da Event Manager do kraja života mora da uči. Takođe, osim spremnosti da uči, Event Manager mora da bude lider. Mora da bude sposoban da u kratkom roku donosi važne odluke i da radi pod pritiskom, a da u isto vreme tim sa kojim radi taj pritisak ne oseća. Naravno, biti lider ne znači donositi odluke sam iza zatvorenih vrata. Sposobnost da sasluša i odmeri koliko je nečija ideja kreativna, dobra i na kraju isplativa je jedna od glavnih odlika Event Manager-a. Dakle, Event Manager nije samo neko ko organizuje određeni događaj – on istovremeno vođa tima, donosilac važnih odluka, medijator, motivator i motor koji neprestano mora da pokreće organizaciju napred.