Sastavni deo svakodnevnog funkcionisanja ljudi podrazumeva i njihovo interagovanje, odnosno komuniciranje. U svetu koji teži napredovanju, brzoj razmeni informacija i stalnim promenama da li i koliko vodimo računa koje reči upotrebljavamo i opažamo li kakve efekte te iste reči izazivaju kod naših sagovornika? Jesmo li svesni toga zašto i kako neke reči „funkcionišu“, dok druge nemaju tu moć da izazovu željeni ishod?
Oblast psihologije koja ovu nauku povezuje sa komunikologijom naziva se psiholingvistika i posvećena je proučavanju verbalnog ponašanja, posmatranju uticaja verbalnih sposobnosti na druge kognitivne sposobnosti, odnosno kako reči utiču na naše umove i emocije.
Setimo se uvek činjenice da jezik utiče na misli, a da reči predstavljaju alat kojim se služimo prilikom kreiranja mentalnih slika. Kada poželimo da kažemo nešto nekome, u mozgu imamo sliku koju prevodimo u reči i preuzimamo ulogu pošiljaoca poruke (kodera), a onaj kojem govorimo preuzima ulogu primaoca poruke (dekodera). Osoba koja prima poruku reči prevodi u mentalnu sliku, „svoju“ sliku. Ona odlučuje kakvo značenje za nju imaju reči koje smo joj uputili, odnosno tumači njihov smisao.
Često se dešava da mentalna slika druge osobe ne odgovara našoj, a rezultat toga je neefikasna komunikacija. Izbor reči koje upotrebimo u komunikaciji mogu drugu stranu asocirati na nešto negativno, pa nas ne treba začuditi kad i rezultat komunikacije bude suprotan od željenog. No, kako će se druga strana osećati zavisi od njene interpretacije rečenog. Dakle, čovek prvo opaža, pa interpretira i na kraju formira određeno osećanje. Sposobni smo da kontrolišemo šta osećamo tako što menjamo interpretaciju onoga što je druga strana izgovorila. Loš izbor reči je odličan put ka pogrešnom tumačenju i neadekvatnoj komunikaciji. Često vam se događa da izgovorite ili da vam neko kaže ono čuveno: „To nije ono što sam mislio/la“. Zato je važno dobiti povratnu informaciju druge strane, a osim toga i da obe strane aktivno slušaju tokom verbalnog komuniciranja. Naravno, ljudska priroda je kompleksna i zbog toga treba „ući u cipele“ druge strane kako bi se upotrebile optimalne reči i postigli željeni rezultati.
Zamislite situaciju u kojoj vas ujutro direktor pita za kolegu gde je, jer treba da završi neke izveštaje, a vi kažete kako ste ga videli da se pre par minuta oteturao niz stepenice do susednog sektora. Šta mislite da će šef pomisliti? Meni je prva asocijacija ako se upotrebi taj glagol da je kolega bio na „tečnom doručku“ ili se nije još uvek otreznio od noćnog provoda, a istina može biti da ima migrenu ili jaku upalu mišića nakon vežbanja ili nešto treće… Da je upotrebljen glagol otišao verovatno bi stvorio neku drugu mentalnu sliku u glavi direktora o toj osobi. Ovako je samo kreirana loša slika o osobi, a ona ne mora biti istinita.
Samo na ovom jednostavnom primeru možemo uvideti koliko i kako reči utiču na naše mozgove i emocije. Mali obzir prema tome kako reči i fraze mogu uticati i biti protumačene od strane sagovornika nije na odmet, zar ne? Pogrešno upotrebljene reči su osnova brojnih bespotrebnih konflikata. Mi smo bića koja prave pretpostavke na osnovu onoga što je druga strana izgovorila ili uradila i često reagujemo pre nego li smo testirali validnost naših pretpostavki. Da bismo izbegli ovakve situacije presudno je postavljati pitanja i voditi računa o načinu formulisanja istih kako bismo izvukli neophodne informacije. Ispitivanje je važna veština i sastavni je element uspešne komunikacije. Vodite računa kako u komunikaciji upotrebljavate pitanje „Zašto?“, jer ono zahteva racionalno objašnjenje za ponašanje i postupke druge osobe. Ovo pitanje često izaziva defanzivnu reakciju sagovornika, tako da će pre gledati da pronađu neko opravdanje za sebe, nego li da sagledaju moguće alternative i ubuduće poprave što se popraviti može.
Jezik kosti nema, ali kosti lomi, kao što mnoge pogrešno upotrebljene reči mogu poseći gore od mača, zbog toga obratite pažnju koje reči, u kom kontekstu i kada koristite, naročito ako se profesionalno bavite komunikacijama. Izaberite uvek najbolje i težite otvorenom stilu komuniciranja. Rezultati neće izostati.
Ostavite odgovor