Karijeru je započeo kao copywriter u agenciji BETC Euro RSCG, a danas radi u agenciji McCann Pariz gde je zadužen za brendove poput Nespresso, MasterCard, Subway i L’Oréal. Rikardo Fregozo (Riccardo Fregoso) je multidisciplinarni tim lider, profesionalac radikalnog i analitičnog načina razmišljanja koji gaji izuzetnu pasiju prema kulturi, novim tehnologijama, jeziku i trendovima u dizajnu. Krajem oktobra ovog izuzetnog kreativca bićemo u prilici da čujemo na drugom Festivalu integrisanih komunikacija – Kaktus.
1. Koji su trendovi trenutno dominantni u Francuskoj, u sferi integrisanih komunikacija, a za koje smatrate da su obeležili 2016?
Postoji očigledan trend u medijima koji više ne podrazumeva fizičko otelotvorenje (ovde mislim na materijalnu, konkretnu medijsku podršku, klasičan reklamni prostor), a za koji postoji veoma specifičan razlog. Ljudsko telo je na putu da postane direktni medijum za većinu informacija. Mi smo u konstantnoj transformaciji, a tehnologija je ta koja već oblikuje naše okruženje, našu interakciju, naš jezik i na kraju način kako definišemo sami sebe. Granica između virtualne realnosti i praćenja svakodnevnog života se briše. Kevi Keli u svojoj knjizi „Neizbežno“ navodi da ćemo nastaviti da proširujemo sfere interakcije u tri pravca: više senzualnosti, više intimnosti i više međusobnog stapanja. Evropska advertajzing scena već primenjuje ovu multiplikaciju čulnosti. Uzmite na primer video igru „Pokemon Go“ za koji znamo da se radnja dešava u bestelesnom prostoru, između ljudskog tela koje šeta u realnom svetu i virtuelne realnosti u kojoj je igra sadržana. Nije lako kontrolisati limbo prostor koji teško možemo definisati. Videćemo kako će se advertajzing industrija nositi sa tim promenama.
2. Da bi uspešan posao dao rezultate, da li je dovoljno imati samo odličnu ideju? Šta mislite mogu li ideje „zapaliti svet“?
Šta je definicija „odlične ideje“? Ako bismo izbegavali kreativnost u njenoj beskonačnoj složenosti i pokušali da se fokusiramo samo na njenu funkcionalnu vezu sa oglašavanjem, mogli bismo definisati odličnu ideju kao najefikasniji način i mogućnost izdvajanja jednog brenda. Naravno, ovo ne omogućavaju sve ideje. U smislu ovoga što ste naveli da ideje „zapale svet“, da bi ideja to mogla ona mora da kreira kulturu. Kako je Daglas Holt skoro napisao za Harvard Business Review: „Inovativni brendovi su kulturni inovatori: oni igraju prema pravilima u svojim kategorijama i bore se za nove ideologije koje imaju smisla kupcima“. Zaista, stvaralaštvo treba da poveća kulturnu relevantnost brenda. Upravo kako su najbolji radovi nagrađeni ove godine na velikim festivalima uradili. Uzmite na primer „Brewtroleum“ ili „McAhopper“: ovi radovi generišu ogromno interesovanje potrošača zato što prevazilaze njihova očekivanja. Predstavljaju realnu, duboku evoluciju u percepciji vrednosti brenda. Zastupaju jasne i pozitivne vrednosti: ekologiju i mir.
3. U kojoj meri smatrate da su sve trenutno aktuelne promene u EU, od izbegličke krize do drugih problema sa kojima se suočavaju evropske zemlje, uticale na kreativnu industriju?
Evropa je u krizi zbog migrantske krize, finansijske krize, Brexita, terorizma, potrage za identitetom. Postoje dva načina na koje možete reagovati u ovakvoj situaciji: možete graditi zidove ili ih rušiti i svaku krizu uzimati kao šansu da nešto uradite bolje. Igrajući za različitosti, inovacije i dijalog zemalja i kultura. Prema onome što vidim, većinu vremena kreativnost staje na stranu pozitivnih rešenja. U Francuskoj postoji mnogo inicijativa koje idu u tom pravcu. Razmislite o ovogodišnjim dobitnicima nagrade u kategoriji „The Young Lion“ na Kanskom festivalu, francuskom timu sposobnom da promeni percepciju ljudi o izbeglicama videom koji su snimili za 48 sati. Više vam za sada neću otkrivati, jer ćete ostatak otkriti tokom mog izlaganja na Kaktus festivalu.
4. Na ovogodišnjem Kaktus festivalu imate zanimljivu i aktuelnu temu. Šta posetioci festivala mogu očekivati da će čuti i šta Evropa može da nauči iz Francuskog „vodiča za preživljavanje“?
Evo centralnog koncepta mog govora: „Pokušajmo da vidimo potencijal tamo gde svi vide promašaj i poteškoće. Poslednjih meseci Francuska je centar brojnih kriza zbog kojih francuska kreativnost može ukazati na pravi put i može postati laboratorija u kreiranju novih formi izražavanja, vodeći nas do nekih inspirativnih principa o tome kako preživeti krizu koristeći prilike kao šansu za novi početak“.
Ostavite odgovor