Nikol Tan
Protekle nedelje u organizaciji Startit-a održana je radionica „Kontent marketing za startape čiji su proizvodi namenjeni globalnom tržištu“. Radionicu je održala Nikol Tan iz Singapura, vlasnica agencije za digitalne komunikacije „Pink Tangent“, koja je trenutno na svom višemesečnom putovanju i avanturi po Evropi u svojstvu digitalnog nomada. S obzirom na to da se njena agencija pored kontent marketinga bavi odnosima s javnošću i organizacijom događaja imala sam priliku da tokom razgovora sa njom saznam nešto više o njenom radu.
1. Kada i kako si ušla u PR industriju i koji je bio prvi posao koji si dobila?
To je jako duga priča i da bi se u potpunosti shvatila morate poznavati način funkcionisanja obrazovnog sistema Singapura. Uglavnom, u svojoj 17. godini na Politehničkoj akademiji sam se prvi put susrela sa PR-om. Moj prvi posao, ako računamo višemesečnu praksu, je bio u Australiji, nakon kojeg sam radila godinu dana za kompaniju u automobilskoj industriji. Tokom tog angažmana radni zadaci su se ticali ne samo PR-a, već i marketinga, dizajna, a ponekad i prodaje. Bilo je neopisivo naporno, bila sam bačena u vatru i nikog nije bilo briga hoću li uspeti ili ne, jer su radnici u Aziji lako zamenjivi. Za mene je u tim trenucima postojao samo jedan put, a to je da se opstane i nauči posao.
Photo by Zoja Kukić
2. Radila si i studirala istovremeno, što nije ni malo lako. Koja je najteža situacija u kojoj si se našla u tom periodu i kako si je prevazišla?
Niije bila samo jedna, bilo ih je dosta. Imala sam veoma stroge profesore i veoma zahtevne module koje sam na Akademiji slušala. Jedna od najtežih situacija u tom periodu bilo je događaj koji sam organizovala sa još 17 kolega. U pitanju je bio Dan Narodne biblioteke Singapura, a bilo nam je potrebno pet meseci da sve odradimo kako treba. Celokupan projekat je bio ogroman izazov, naročito zbog toga što smo svi bili studenti, a ovaj događaj ima poseban značaj u našem društvu i prisustvuju mu mnoge ugledne ličnosti Singapura, kao i strane diplomate. Bilo je mnogo neprospavanih noći, jer smo pored ovog projekta i modula koji smo slušali imali uporedo još pet modula da odslušamo i položimo za taj semestar. Telefon mi je zvonio skoro non stop, a često se dešavalo da me ljudi iz narodne biblioteke zovu dok sam na predavanjima, a nisam smela da ne odgovorim na pozive, naročito zbog toga što sam ja bila na čelu tima studenata. Situaciju je otežavalo i to što smo imali mali budžet, a kao neko ko je bio na čelu timova (logistika, marketing, dizajn, protokol…) morala sam da rešavam mnogobrojne probleme kojima se kraj nije nazirao. Da situacija bude „začinjenija“ tim je pet nedjelja pred događaj napustila glavna osoba zadužena za logistiku. Nismo imali vremena da uvedemo novu osobu u priču, tako da sam i taj deo posla morala da preuzmem na sebe. Mislila sam samo na to da bez obzira šta se događa, događaj će se održati. Upornost i rad su jedini izlaz iz ovakve situacije, kao i staloženost, bez obzira što ti hiljadu puta na dan dođe da iskočiš iz sopstvene kože zbog mnogobrojnih problema. Naravno, događaj je prošao kako treba, a jedan od članova parlamenta je bio toliko oduševljen da je našim profesorima rekao da smo svi zaslužili najbolje ocene. Najbitnije je da sam preživela i imala iza sebe jedno ogromno iskustvo.
3. Koji mentor je na tebe ostavio najveći utisak i usmerio tvoj rad i razvoj?
U pitanju je jedna od mojih profesorki sa Akademije. Imala je mnogo razumevanja. Znala je na pravi način da me podrži, usmeri i davala je sve od sebe da mi pomogne da savladam oblasti koje me zanimaju. Uvek me je terala da prevazilazim samu sebe i svoje mogućnosti i mogu reći da njoj dugujem zahvalnost za to što sam danas to što jesam.
Photo by Zoja Kukić
4. Koje karakteristike bi trebala da poseduje svaka osoba koja radi u PR-u?
Na prvom mestu izuzetnu organizovanost, sposobnost da definiše i rasporedi stvari prema prioritetima, da poznaje pored komunikologije i oblast u kojoj radi kao menadžer za odnose s javnošću. Posedovanje analitičkih sposobnosti je izuzetna prednost, jer se u PR-u stvari mnogo brzo menjaju. Dok rešiš jedan problem, pojavi se nekoliko novih. Zbog toga je važno da se konstantno prate trendovi u komunikacijama i industriji u kojoj radiš PR, a to je nekada izuzetno teško. Napredno poznavanje engleskog i još nekog od svetskih jezika je možda i primaran zahtev, a evo i zašto. Ako moja kompanija želi da mi prepusti da sarađujem sa kineskim tržištem, a ja znam napredno samo engleski, to neće biti baš dobro. U tom slučaju ti treba osoba koja ima napredno poznavanje oba jezika.
5. Šta ti najviše smeta u PR i event industriji?
Mogla bih reći da je to mikromenadžemnt kojem mnogi (pod)svesno teže. Žele da se predstave kao cool ljudi, lideri, a kad zagrebete površinu užasnete se šta imate priliku da vidite. Osim toga, smeta mi nezahvalnost i bahatost pojedinih klijenata.
6. Kako biste objasnili razliku između kontent PR-a i kontent marketinga?
Veoma je teško objasniti razliku, ali bih se tu oslonila na ono što u suštini odvaja PR od marketinga, a to je da je PR usmeren prvenstveno na komunikaciju, a marketing na tržište, plasiranje proizvoda/usluge i komunikaciju radi prodaje, a ne radi kreiranja željene slike o komaniji u društvu, čemu teži PR.
7. Sadržaj koji kompanija nudi bi trebao da bude interesantan, informativan, da približi kompaniju korisnicima tako da oni požele da podele te sadržaje sa prijateljima. Gde u ispunjavanju ovakvih ciljeva greše kontent marketari?
Prva stvar je da kompanija nema adekvatan web sajt, a realno to je prvo što će ljudi potražiti kad čuju za neku kompaniju i njene usluge. Neadekvatan sadržaj sajta je nešto na šta često nailazim. Ako nema dovoljno informacija o tome ko ste, šta ste, čime se konkretno bavite, čemu težite, onda ste u ozbiljnom problemu. Svaka kompanija mora imati i svoj blog. Korporativni blogovi su veoma bitna stvar kad govorimo o kreiranju sadržaja. Takođe, morate pratiti analitiku kako na sajtu, tako i na kompanijskim profilima na društvenim mrežama. Mnogi marketari ne znaju šta treba da gledaju i koji pokazatelji su im ključni, koji bi mogli da im ukažu gde greše i šta je to što prolazi kod korisnika koje targetiraju.
Photo by Zoja Kukić
8. Kako osoba koja radi na poziciji PR-a i marketinga u jednom startapu može najlakše odlučiti koji kanal komunikacije je najbolji za startap?
Prvo morate definisati da li te B2B ili B2C i sa kolikim budžetom za PR i marketing raspolažete (ako ga uopšte ima). Ako ste B2B onda ćete definitivno koristiti Tviter i Linkedin, dok je za B2C definitivno najbolje mesto Fejsbuk. Zatim, definisaćete na kom stadijumu razvoja se nalazi vaš startap. Ako tražite investitore onda vas mora biti na „AngelList for startups“ i „Chrunchbase“.
9. Storytelling je sastavni deo posla onoga ko radi na poziciji komunikatora. Kako ispričati priču o startapu, koju će novinari čuti i koja će biti zanimljiva korisnicima koje startap targetira?
Komunikator bi prvo trebao da se informiše koji mediji i koji novinari pišu o temama koje se tiču samog startapa i onoga što on nudi. U komunikaciji sa njima morate biti maksimalno pripremljeni, jer je nedopustivo da zvučite kao očajnik. Osim odlične pripreme morate definisati koje su ključne poruke koje želite da prenesete novinarima i vaša komunikacija sa njima ne sme biti drugačija od formalno pozitivnog komuniciranja. Ako im šaljete pisani materijal on mora biti kratak, jasan i precizan, bez gramatičkih i pravopisnih grešaka. Ukoliko pridobijete novinare da pišu i izveštavaju o vama, pridobićete i korisnike koje targetirate.
Baš tako. A upornost je čudo 🙂
U potpunosti se slažemo Olja! 😀