Kompjuterski kamp za decu
Tokom leta deci se nudi širok asortiman letnjih kampova gde se mogu lepo provesti tokom raspusta i gde mogu naučiti mnoštvo korisnih stvari. Mahom su u pitanju letnji kampovi u kojima deca uče ili usavršavaju neki od stranih jezika. Međutim, u Srbiji postoji jedinstven kamp za decu i omladinu “Komp Kamp”, koji je namenjen onoj deci i omladini koja vole kompjutere, programiranje i dizajn. Zna se koliko su današnja deca vezana za moderne tehnologije, naročito za svoje mobilne telefone i kompjutere. Ovaj kamp nudi mogućnost da se deca ne odvajaju od svojih tehnoloških “ljubimaca”, ali da budu na svežem vazduhu, u ruralnoj sredini, daleko od gradske gužve i buke, okruženi prirodom i vršnjacima koji dele ista interesovanja. Ove godine sam odlučila da posetim ovaj dečiji kamp i da nakon toga pišem o stečenim utiscima. Pre posete sam odlučila da intervjuišem osnivače ovog interesantnog kampa (Radoslavu Konjević i Teodora Sandel Konjevića) i da prenesem čitateljima šta je to što kamp nudi i žašto je on koristan za vaše dete.
1. Letnji kompjuterski kamp za decu Komp Kamp postoji od 2008. godine. Jedini je takve vrste u našoj zemlji. Kako ste došli do ideje da pokrenete ovakav kamp za decu?
Sve je počelo jednog leta u Novom Sadu kad jedan dečak nije želeo da ide na more. Izgovor mu je bio da ne želi da ide, jer tamo nema kompjutera. Ne znajući gde da ga pošalje, njegova mama je počela da traži “kompjuterske kampove” u Srbiji. Tako nešto nije uspela da nadje, ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi. Nije joj bilo jasno kako se niko nije setio da spoji decu kompjuteraše, leto i programiranje? Objašnjavajući detetu da kod nas nema kompjuterskih kampova dobila je od tog istog deteta molbu: “Mama, hajde ti meni napravi onda jedan kompjuterski kamp!”. Tada sam pomislila da je to sjajna ideja, naročito zbog toga što sam u tom periodu vodila svoju školu računara. Prema tome, pravi idejni tvorac svega što je danas Komp Kamp je moj sin Teodor.
2. Kakav program dešavanja nudi kamp i šta je to što deca mogu naučiti kod vas?
Program je toliko bogat, da ne bi mogao da stane u ovaj blok teksta. Decu učimo svemu, od izviđačkog načina paljenja logorske vatre pa do programiranja i 3D modelovanja. Dobijaju mogućnost da se druže, a usput i da nauče kako da koriste računar na način na koji nisu ni znali da mogu! Svaki dan u kampu je detaljno isplaniran i popunjen različitim dešavanjima. Ako nismo za kompjuterima ili u kreativnoj radionici, onda smo u poseti nekom zanimljivom mestu, ili u školi jahanja, ili spas od letnje žege tražimo na bazenu. Pored sticanja znanja, bitno nam je da se deca kroz druženje osamostale i da steknu samopouzdanje.
3. Da li nam možete reći nešto više o predavačima u kampu?
Tokom prvih godina postojanja kampa predavači su bili profesionalci i stručnjaci u oblasti IT-a. Kako su prolazile godine, deca kojoj se kamp dopadao vraćala su mu se svakog leta. Nakon određenog vremena oni su znali toliko da su i sami mogli da pomognu predavačima. Sada je situacija takva da su nam predavači uglavnom stalni članovi Komp Kampa, mladi uzrasta od 16 do 17 godina. To su osobe željne znanja i veoma zainteresovane da to znanje prenesu svojim drugarima u kampu. Pored njih, profesionalci sada samo pružaju nadzor i podršku.
4. Postoje li neka pravila učlanjenja u kamp i koja su?
Da bi se neko učlanio u naš kamp, potrebno je da voli kolektivno da se zabavlja, odnosno da se druži, da ceni vrednosti različitosti i multikulturalnost, da voli kompjutere, da istražuje IT, ali isto tako da voli prirodu i ekologiju. Polaznici kampa su deca uzrasta od 8 do 16 godina, ali nikada nismo odbijali da ugostimo kad nam je došao poneki mališan ili omladinac.
Komp Kamp / Photo by Dragana Ćorić
5. Gde se ove godine održava kamp i koje su to novine koje nudite polaznicima?
Ove godine smo našli pravu oazu za naš kamp! 🙂 Ona se nalazi nadomak Novog Sada (prevozom se stiže za nekih dvadesetak minuta), u selu Gložani. U pitanju je turističko rekreativni centar “Oaza MB”, koji nudi pun komfor sa bazenom za kupanje i terenima. Pored predivnog smeštaja (slike se mogu videti na sajtu), ove godine smo dodali još programa za učenje. Pored postojećih softvera, Multimedia Fusion Developer 2, Unity 3D, Blender, 3D Games, uvodimo i 3D Max, Javascript i Scratch. Odvojeno podučavamo o bezbednosti na internetu i uvodimo ih u CloudComputing.
6. Tokom razvoja ovog velikog projekta da li ste imali podršku države?
Državne institicuje nisu bile mnogo zainteresovane za ovakav vid neformalne edukacije, te nismo nismo dobili značajnu podršku. Pre samog osnivanja kampa dobili smo podršku od Pokrajinskog Sekretarijata za obrazovanje i Pokrajinskog Sekretarijata za brigu o decu (logistička podrška i po 100.000 dinara). Više puta smo konkurisali za sredstva kako bismo nabavili odgovarajuću opremu, ali nikada nismo bili uspešni na konkursima. Do sada nismo dobili ni materijalnu ni finansijsku pomoć. Na primer, ovog leta smo tražili od pojedinih državnih institucija da nam pozajme (ne da nam poklone) desetak računara, na period od dva meseca (zbog povećanog broja učesnika), a odgovori koje smo dobijali su bili negativne prirode ili su nas jednostavno ignorisali.
Obraćali smo se i mnogim ambasadama u našoj državi, ali bez uspeha. Google i Clickteam su kompanije koje su nas podržale i koje su nam poklonile licence za svoje softvere. Nominovani smo 2012. godine za e-Inclusion nagradu koju dodeljuje EU. Ta nominacija nam je dala podstrek da radimo dalje i upornije, nadajući se da će i naša država, jednog dana, prepoznati značaj onoga što radimo. Kamp se izdržava isključivo od članarina svojih članova i mojih ličnih ulaganja.
7. Koje su teškoće sa kojima se suočavate tokom organizacije i da li ima kompanija koje podržavaju ovaj projekat?
U Srbiji se jako malo pažnje posvećuje značaju letnjih kampova za decu i njihovom razvoju uopšte. Koliko je informatika neophodna za razvoj mladih generacija i njihovu budućnost, to imam utisak da svi znamo. Sve se više koriste računari, nema oblasti u kojoj nisu zastupljeni, deca će morati da idu u korak sa svetom. Ta nebriga smanjuje podršku od strane domaćih kompanija, jer one ne vide značaj ulaganja u nešto što nije trend i što im se kroz profit ne može vratiti. Ipak, nije sve tako crno. Mi smo veoma srećni zbog toga što u našoj zemlji postojimanji broj kompanija i obrazovnih ustanova koje shvataju značaj našeg postojanja i rada i koje svake godine održe radionice za decu ili nas podrže u drugom obliku. Postoji i jedan broj kompanija koje nas podržavaju svojim promotivnim proizvodima (grickalice, slatkiši, materijali za kreativne radionice).
8. Kakvi su vam dalji planovi? U kom smeru će Komp Kamp nastaviti svoj razvoj?
Naš san je da se Komp Kamp stacionira na jednom mestu, da bude deo našeg Dečijeg digitalnog sela, gde će se svake godine tokom leta organizovati kamp, a izmedju dva letnja kampa, razni IT dogadjaji, prezentacije, TweetUp druženja, skupovi, predavanja, seminari… Kompleks sa bungalovima i zgradom u sredini sa kabinetom za računare i trpezarijom.
Tekst je originalno objavljen na prethodnoj adresi bloga PRototip.
Ostavite odgovor