Promene su jedina konstanta svakog ko radi u oblasti planiranja i organizovanja događaja. Pretprošle godine pažnju mi je privukla “nova iskra“ u porodici konferencija, Spark.me konferencija. Spark.me se po svom sadržaju i kvalitetu može svrstati u jedno od najinteresantnijih dešavanja u regionu koje nikako ne treba propustiti. Kad vidite kvalitet na delu, čiji je rezultat događaj vredan pažnje i posete, poželite da upoznate tim koji stoji iza njega. Tim povodom razgovarala sam sa Natašom Đukanović, direktorkom Spark.me konferencije. U priči smo se dotakle mnogobrojnih pitanja u vezi sa organizacijom konferencija i složile se u mišljenju da samo sveže ideje i inovativan pristup garantuju put ka uspešnom događaju.
1. Svestrane osobe je teško predstaviti, a da se nešto ne izostavi. Možete li nam se predstaviti u par rečenica?
Hvala na ovom “svestrana”. Ja samo imam preširoka interesovanja, a nekako mi kratak dan da se u bilo šta udubim do kraja. 🙂
Imam tri bitne uloge u mom životu kojima sam najposvećenija i koje se same po sebi prepliću, a stalno želim da se svakoj od njih pojedinačno maksimalno posvetim. Prva je, naravno, to što sam majka i vrlo često tu ulogu prenosim u svoje druge dvije velike uloge – direktor marketinga u kompaniji DoMEn, koja je agent za registraciju nacionalnog crnogorskog internet domena .ME i predsjednik (ili kako se to danas kaže predsjednica) nevladine organizacije Digitalizuj.me. Moja je velika želja je da pomognem da se svijet učini boljim mjestom, posebno zbog moje djece ali i zbog svih ostalih mladih ljudi. To radim kroz prihvatanje novih tehnologija i približavanje tih tehnologija poslovanju i zapošljavanju, kroz projekte Digitalizuj.me gdje kao član tima učestvujem, i kroz primjenu i poslovanje u DoMEnu. Izučavam mlade ljude kao ciljnu publiku za marketing, za projekte a i da bolje razumijem svoju djecu. 🙂 Čini mi se da pomažem time što okupljam timove ljudi koji prenose naše zajedničke životne motive, da se kroz želju za učenjem i vrijednim radom može sve postići. Moji me zovu tree-huggerom jer mi je ekologija i priroda velika strast, ali nikako da nađem vremena da uđem u tu tematiku bliže.
2. Do sada ste realizovali veliki broj uspešnih projekata. Možete li nam predstaviti tri omiljena?
Ako riječ “projekat” gledamo kao nešto što se završava sa tačno određenim ciljem (a meni je ova definicija sad jako važna :)) moji omiljeni projekti bi bili:
Foursquare for Montenegro – koji smo mi iz Digitalizuj.me odradili sa predivnom ekipom blogera iz regiona, koji su obišli sjever Crne Gore i označili rute za turiste sa znamenitostima i obilaskom domaćinstava po sjeveru. Pratili su ih i vodili članovi našeg tima Sonja i Bojan i odradili nevjerovatan posao. Mislim da takva vrsta projekta, možda ne ista tehnologija, ali sličan način, ima budućnost i treba ponovo da se odradi. Mislim da je to divan način da promovišemo Crnu Goru i da ujedno uključimo mlade ljude u tehnologiju i korišćenje tehnologije za promociju turizma.
Social media school i Blogging workshops – Digitalizuj.me radionice koje organizujemo za zainteresovane o blogovanju i korišćenju društvenih mreža. Oni koji žele da bloguju ovdje mogu da nauče o tehnikama i filozofijama blogovanja, a škola za društvene mreže je odrađena za studente koji žele da rade na prisustvu i promociji nevladinih organizacija na društvenim mrežama. Cilj je da uključimo što više ljudi u tehnološke i biznis trendove kako bi se pripremili za zaposlenje ili samo da im pomognemo da se ispolje onlajn. 🙂
Summer programming school – projekat koji je pokrenut prije 6 godina ispred kompanije DoMEn i ponavlja se svake godine, za talentovane srednjoškolce, a u saradnji sa određenim profesorima Prirodno matematičkog fakulteta. Program se sastoji od cjelogodišnjeg programa učenja programiranju i Ljetnje škole programiranja na Lovćenu, gdje se djeca tako lijepo provode, osim što uče o programiranju, da svake godine kad odemo da ih vidimo želimo da ostanemo s njima.
3. Kako je nastala Spark.me konferencija? U čemu se razlikuje od sličnih konferencija u regionu i svetu?
Spark.me je prije bio Webfest.me konferencija, koju smo radili u saradnji sa Huge Media i bila je dio Webfest festivala. Posle dvije godine smo shvatili da je entuzijazam, koji je potreban da se održi takva ekipa za organizaciju svega, jako teško održati. Entuzijazam nekako mora da bude razmjena dobre energije i dobrih ideja jako bliskih ljudi. Mi smo bili previše zauzeti svojim svakodnevnim poslovima da smo nekako uspjeli da izgubimo taj zajednički entuzijazam i razišli smo se. Oni su odlična ekipa i mislim da mogu mnogo toga da postignu. Mi smo nakon toga nastavili našu konferenciju, priključili neke dodatne članove koji su dali dodatnu energiju i posebna znanja i nastavili svojim putem. Osmislili smo novi naziv i krenuli dalje.
Spark.me se izdvaja izborom govornika, jer je to intezivno učenje dva dana po 6-7 sati. A o tome kako publika razumije naše prednosti govori to da kod nas 80% publike svo vrijeme sjedi u sali i sluša predavanja. Mi smo jako fokusirani na izbor predavača jer smo ubijeđeni da sve dobro na konferenciji počinje sa dobrim predavanjem.
4. Adekvatan izbor govornika je važan deo svake konferencije. Koji su kriterijumi izbora govornika za Spark.me?
Prvo je da moraju da pričaju o onome što je plan tema za konferenciju za tu godinu. Nama je najvažnije da se iz svih predavanja nešto nauči a to znači da taj neko mora da bude i pametan i dobar govornik. Osim toga mi vodimo računa i o dobrim stvarima koje su radili ti ljudi, da u njihovoj priča ima što više priče o praksi i primjerima. Nekad nađemo nekoga ko je preinteresantan i super pametan i zna svoju oblast ali nije dobar govornik i toga na žalost otpišemo.
5. Posetili ste veliki broj konferencija, a učestvujete u organizovanju pojedinih. Možete li nam reći kakva je vaša vizija savršene konferencije?
Savršena konferencija je ona u kojoj se publika angažuje i postavlja pitanja, učestvuje u prezentacijama i svako svakog upozna. To znači da su govornici podstakli dovoljno ljudi na razmišljanje, i da se ti ljudi ne stide da pitaju i saznaju više, i da komentarišu između sebe. Mi se stvarno trudimo od prvog dana da postignemo takav pojam savršene konferencije. Ima tu još mnogo da se radi, ali mislim da smo na dobrom putu. Zato našu konferenciju zovemo interaktivnom.
6. O čemu moramo voditi računa kada prezentujemo ideju o konferenciji, koju bismo želeli da organizujemo, ljudima koji su deo našeg okruženja i koji su stručni u oblastima koje nam trebaju zarad profesionalne organizacije događaja? Kako pronaći dobar tim za organizovanje konferencije?
U našem okruženju je jako teško organizovati konferenciju najviše zbog budžeta, jer ne možete da naplatite registraciju po cijenama iz Evrope, a morate da organizujete predavače koji su istog kalibra kao u Evropi ili u svijetu. Stoga je i prezentovanje ideje bez nekog šireg, dugoročnijeg plana maltene bezpredmetno.
Mislim da jedan čovjek teško može da pokrene ideju o konferenciji. Mislim da se prvo okuplja tim i da tek zajedničkim snagama može da radi se na konceptu i smislu konferencije. Treba vam entuzijazam više ljudi. S druge strane kad konferenciju osmislite lako je pronaći dodatni tim. Bitno je da postoji dobar organizator koji tačno zna koga može da zovne da bude dio tima, koji tačno zna ko je stručan za što. Mi imamo našeg program direktora, Vanju Vulića, koji inače prati konferencije i koji zna ogromni broj govornika iz raznoraznih oblasti. Nama ideja za govornike ne fali, a imamo vrlo ambiciozne ideje, uvijek pucamo na visoko. Mislim da je to tajna našeg uspjeha. 🙂
7. Krizne situacije su sastavni deo posla prilikom organizovanja događaja. Kako je najbolje postupati u takvim situacijama i kako na adekvatan način rukovoditi timom, da situacija ne eskalira? (Opišite nam jednu kriznu situaciju sa kojom se vaš tim suočio i kako ste je rešili.)
Krizne situacije su dio svakog posla. Konferencije su veći problem jer je to klasični rad pod pritiskom i tada svi problemi izgledaju mnogo veći. Suštinski je timu potreban bar jedan mirni i pozitivni član da smiruje druge. Naravno da će neko da počne da plače ili da viče na nekog drugog iz tima. Samo je bitno da se zna ko je “šef” za krizu :), koji stvari može da rešava bez vikanja, ko je u stanju da improvizuje, i da pređe preko nerešivih problema. Nekad je zagrljaj i poljubac dovoljno. Prije par godina smo greškom dobili ekran koji je bio pogrešan i slika na bini je bila previše zrnasta. Nije moglo ništa sa ekrana da se pročita. Bilo je 2 ujutro a otvaranje je bilo u 10 ujutro, kad smo to primijetili. Mi smo htjeli sve da srušimo i da se živi pojedemo kad se ekran prvi put upalio. Ali bilo je već kasno. Naravno da nismo mogli ništa da uradimo. Otkulirali smo ga. 🙂 Taj ekran je postao štos konferencije, svi predavači su imali sastavni dio prezentacije sa šalom na račun ekrana, a mi smo smireno prihvatili svoju sudbinu.
8. Koje trendove u organizovanju događaja biste izdvojili kao reprezentativne za 2015. godinu?
Glavni trend u posljednje vrijeme je da su konferencije i događaji trend, da ih toliko ima da je jako teško odabrati na koju konferenciju da se ode. Zato je najvažnije da imate dobre predavače.
Po meni bi trend za ovu godinu bio uključenje učesnika događaja u samu organizaciju i dešavanje, odnosno, networking ili povezivanje učesnika konferencije prije, za vrijeme i posle konferencije. Ovo je nešto na čemu jako puno konferencija već dugo radi ali mislim da je konačno došlo vrijeme kad i publika počinje da bude svjesna značaja izučavanja i povezivanja sa predavačima kao i drugim učesnicima konferencije.
9. Šta biste savetovali onima koji žele da se profesionalno bave planiranjem i organizacijom događaja?
Identifikujte ciljnu publiku rano, prije određivanja govornika i predavača, i razmislite o mogućnostima interakcije sa publikom i prije i za vrijeme konferencije. I ne gubite živce, spremite se za bar jedan veliki problem. Organizacija konferencija je jako stresan posao.
Ostavite odgovor